АРХИТЕКТА МИРЈАНА ЛУКИЋ: Славија је место за споменик нашим краљевима

Дело француских архитеката и вајара, грандиозан споменик у Паризу, каквог немамо у Србији, посвећен је српским краљевима Петру Првом Ослободиоцу и краљу Александру Првом Ујединитељу.

Споменик нашим краљевима Француска је изградила као омаж Краљевини Србији и величанственој победи српске војске са савезницима Французима, а откривен је две године после атентата на краља Александра у Марсељу 9. октобра 1936.

Монументални споменик са седам фигура и коњем на коме српски краљ Петар Први високо држи српску и француску заставу, а амове коња са једне стране држи француски војсковођа Франш Д’Еспере, а са друге српски војвода Живојин Мишић, иза кога је српски војник са шајкачом, док је иза Д’Еспереа француски војник са шлемом. Све то заједно чини изванредну композицију у простору. Споменик се налази у шеснаестом арондисману у близини Трокадера, палате Шајо и Ајфелове куле.

Архитект М.Палишашки се залаже да се реплика споменика постави на место између дворова у Пионирском парку. Међутим, овакав монументални споменик захтева много већи простор у окружењу, као онај у Паризу.

Простор који би највише одговарао том споменику је Трг Славија.

Постављањем овог споменика Трг Славија добио би свој пуни смисао, херојску и историјску тежину, тако да не би ни било важно што није потпуно архитектонски уобличен. Када би се у центру Трга Славија поставио један овакав споменик, који нуди богате визуре из свих праваца и улица, био би заиста оправдан разлог да се учини напор да се он и изгради.

Попрсје Димитрија Туцовића, споменик који је одавно оцењен као непримерен том месту, свакако ће се изместити.

Победа српске војске у Првом светском рату славан је догађај из наше историје, коме и приличи месту на тргу који се зове Славија.

Ова наша победа би тако била достојно обележена, а Славија би коначно добила материјално уобличење свог значења. Споменик би се видео из свих околних улица и тротоара. Такође, то не искључује и постављање фонтане, као што је случај у Скопљу, око споменика Александру Македонском.

За прилаз споменику могао би се ангажовати саобраћајац, који би према потреби омогућио прилаз грађанима и туристима.

Наши француски пријатељисвакако би помогли око реализације реплике.Требало би да се прикупе средства за тако велики подухват, што је свакако могуће, уз акцију и прегнуће свих. Као што смо успели да подигнемо срушени торањ на Авали, и као што је била акција сакупљања новца за подизање споменика Вуку Караџићу (за који је сваки ђак из целе земље дао по динар прилога).

Тагови: Архитектура, Мирјана Лукић, Славија, Споменик