Његово преосвештенство епископ захумско-херцеговачки и приморски Григорије поручио је синоћ да је Свети Сава личност коју сваки хришћанин може истински доживјети као оца, брата, учитеља, пријатеља, руководитеља, и то када год стане пред његову икону, пред његово лице.
„Стојећи пред његовом иконом као пред огледалом, у њему можемо видјети нашу прошлост, нашу историју, у њему се огледамо и онакви какви јесмо сада, у овом часу, док стојимо пред његовим ликом“, рекао је владика Григорије у бесједи на Светосавској академији Епархије дабробосанске, одржаној на Палама.
Он је истакао да нас то огледање пред лицем Светог Саве упућује ка будућности, јер он није постојао и ишчезао, него он јесте и биће.
Подсјећајући на Житије Светог Саве, епископ Григорије је рекао да се о њему може говорити и као о организатору, а да ријеч организација долази из истог коријена од којег и ријеч организам. „Многе органе треба усагласити да би организам функционисао. Управо то је са црквом урадио Свети Сава“, нагласио је владика Григорије.
„Као племић он се спустио до посљедњег човјека, до посљедњег земљодјелца, пастира. Његово друговање са њима није њега умањивало, него је њих подизало. Он је њих учио да постану племство, царско свештенство, свети род. То је он народ хришћански изводио из таме у свјетлост, из незнања у знање, од примитивизма до културе. Зато је Свети Сава просвјетитељ, али то је он у свом народу могао постати само зато што је схватио да је тај народ, заједно са њим, заправо један организам“, рекао је владика.
Нико у том народу, у том организму, поручио је епископ Григорије, није ни мањи ни већи, јер нико није ни мање нити више важан – важан је свако појединачно.
Према његовим ријечима, Свети Сава је унио духовну свјетлост међу свој народ, дао му идентитет, идентификујући га са Христом и укључујући га у организам, у породицу хришћанског народа.
Послије толико вијекова, каже владика Григорије, било би добро да се данас запитамо – угледамо ли се на Светог Саву, учимо ли, радимо ли, волимо ли један другога, јесмо ли организовани, осјећамо ли се као да смо дио организма једног тијела, једног народа.
„Јесмо ли спремни склонити се неком са пута? Јесмо ли спремни показати пажњу један према другоме? Јесмо ли и на шта спремни од свега онога на шта нас Свети Сава, као најсвјетлији лик и најсвјетлоносније огледало упућује“, упитао је он.
Слободно замислимо како нам је ум отворен за свјетлост и добро, замислимо како су нам срца отворена за љубав, за Бога, за другога и ма ко да смо, велики и мали, вишег или мањег звања, осјетићемо радост постојња. Имаћемо утисак као да смо харфа у рукама Божијим или једноставније – да смо харфа у рукама Светог Саве који доноси најљепшу музику, рекао је владика Григорије у својој бесједи.
„Треба нам што више таквих тренутака, не сјећајући се само оног што је некад било, него ходећи напријед у сусрет Светом Сави и Христу. Тада ћемо схватити да, ма каква нас невоља срела у овом свијету, овај живот има смисла“, нагласио је епископ.
Скуп у част Светог Саве, првог архиепископа и просвјетитеља српског, одржан је на паљанском Економском факултету Универзитета у Источном Сарајеву.
Светосавској академији присуствовали су и директор Секретаријата за вјере Републике Српске Драган Давидовић, те представници политичког, културног и јавног живота града Источно Сарајево.
У музичком дијелу учествовали су солисти на клавиру Маја Аранђеловић Ђого која је извела композиције „Хиландар“ и „Грачаницу“, хор Богословије из Фоче је отпјевао химну Светом Сави, те глумац Љубо Божовић који је говорио стихове посвећене првом српском архиепископу.
Многобројној публици представила се и Етно групе „Захумље“ из Требиња.
Тагови: Владика Григорије, Свети Сава, Требиње