КУСТУРИЦА: Одрастао сам у времену у коме је скромност била врлина, а данас је то мана!

Прослављени српски режисер за наш портал отворено говори о ракетама које стижу из Русије, о моралном посрнућу и шта је лек против старлета и ријалитија, као и како то Владимир Путин обнавља историјско памћење Срба

Прослављени редитељ и оснивач фестивала Кустендорф Емир Кустурица у интервјуу за Телеграф.рс отворено говори о моралном посрнућу, о ријалити програмима, као и о леку за ову “пошаст”. Професор нам објашњава на шта је конкретно мислио када је рекао да председник Русије Владимир Владимировић Путин обнавља историјско памћење Срба и открива где ће сместити његове ракете када стигну у Србију!

Довољно је у свету рећи и поменути име Емира Кустурице, а да сви стану мирно и да се одмах сете Србије, а прослављеног редитеља и сценаристу затекли смо у згради Министарства културе Србије где је заједно са министром Иваном Тасовцем представљао 9. Кустендорф.

Ћудљив и духовит као и увек Кустурица нам је без длаке на језику, као што је никад није ни имао причао о Путиновим ракетама, свом фестивалу, о моралном посрнућу који се огледа у старлетама и ријалити програмима, као и које су најделотворније методе лечења тог посрнућа. На тај начин потврдио је српске кафанске приче да је он човек који увек сме све да каже.

Један од метаода како каже је и сам Девети међународни филмски и музички фестивал “Кустенодрф”, који ће бити одржан од 22. до 27. јануара на Мокрој Гори, који уз 17 филмова младих аутора, филмова Жака Одијара, Матеа Гароне, Ðија Жангкеа, доноси и нови програм “Деколонизовање филма”.

– Деколонизовање филма је пројекат Дуње Кустурице и оно ће бити у виду приказивања филмова који доводе у питање доминантне наративне о односима израбљивача и израбљиваних у неколонијалном контексту, као и оне о класним односима унутар западних друштава – започиње причу Кустурица.

На плакату за 9. Кустендорф доминирају гуске, често смо их и у вашим филмовима гледали, зашто баш гуске?

– Гуске су камариле у мојим филмовима. Оне су пакосне животиње које умеју да угризу. Гуске имају достојанство и гусан током свог живота никада не превари своју жену.

Фестивал Кустендорф се већ 9 година бори да Србију колико толико одржи ментално здравом, шта ове године очекујете од фестивала?

– Морам да признам да је Србија, ипак, једна од ретких земаља где је такав пројекат био могућ. Ауторитет филмова које сам некада направио и те награде које сам добио су доста помогле у овом пројекту, а и сам сам се трудио да са том групом људи изведем неке ствари на чистац. Кустендорф је јединствен фестивал у свету и представља путовање у будућност. Очекујем да то буде могуће и ове године.

Кажете да “неке ствари истерате на чистац”, шта то треба истерати на чистац?

– Шта је то требало извести на чистац? Знате када се дође на једно брдо на ком нема ништа, сем пласта сена које је начео гром, а одједном ту осване село које је заправо симбол борбе за архетип, те куће које су тамо стављене сигурно би пропале у наредних 30 година, а сада су оне обновљене и неће пропасти за најмање још 100 година. У таквом амбијенту у беспрекорној пројекцији где се емитују и слика и тон млади људи који долазе из читавог света се осећају јако добро, а посебно због тога што могу, бар по себи судећи, да се приближе некима који су већ велики аутори и да тако виде од које су то конструкције они направљени и у тим директним разговорима стиже се до неких резултата. Е на то сам мислио. Ту се види ко је ко.

Према речима прослављеног режисера најбољи доказ како ради Кустендорф може се видети на примеру Јапанца Кокија Хасеија, младог аутора који је био ранијих година један од лауреата фестивала чији је оснивач Емир Кустурица, а сада се на “Мећавник” враћа овенчан признањима за дебитантски филм у свету.

– Хоки је направио свој први играни филм и приказао га на Кустендорфу. Посрећило му се тако да је сада направио један одличан и значајан филм, а понављам био је првонаграђени нашег фестивала и први пут је практично угледао светлост дана.

Србија је постала опседнута ријалитијима, старлетама и људима без занимања… Како коментаришете то опште морално посрнуће?

– Кустендорф је антитеза том понашању, али он ништа не би могао да уради без помоћи државе, држава Србија увек има своје сегменте који разумеју и којима је неопходно да се убаце у вагон у ком се дешава нешто друго. Држава помаже Кустендорф и он све више бива место у ком не владају билборди него људи. Све више у Србији постоји тежња да се човек претвори у билборд, јер ако ниси на билборду онда и не вредиш. Ја сам одрастао у времену у коме је скромност била врлина, а данас је то мана. Данас можемо видети и књиге које су права инструкција девојчицама како да буду манекенке, а када се спомену књижевници и књиге на то се одмахује руком, када се спомене правда и истина на то се гледа с презиром и то се уопште не узима у обзир.

Који је лек за такво посрнуће?

– Док год буде људи и њихових идеја уоквирених у било које националне оквире биће и антитезе том посрнућу. Матија Бећковић је рекао: “Што већа нација то је мање национализма, а што је нација мања већи је национализам” то је неодржива и глупа прича. Постоји идеја о себи, а она се не мора граничити са национализмом. Мора да се развије једна самосвест која мора да води ка себи и другима.

Када ће бити завршен рад на филму “На млечном путу”, у ком једну од главних улога игра Моника Белучи?

– Филм је углавном измонтиран, остало је још десетак дана снимања у студију. Биће спреман за Кан.

Рекли сте председнику Русије Владимиру Путину да инсталира своје ракете у Вашем дворишту, хоће ли оне заиста бити ту постављене?

– Спомињао сам у Русији неке ракете. Двоумим се да поставим те ракете и да то буде део перформанса на Кустендорфу, уз комбинацију са гускама. Међутим моја жена инсистира да ракете буду стављене на наш балкон у Београду. Ствар се искомпликовала јер део балкона није још легализован. Нешто ћемо да смислимо.

Једном сте изјавили да председник Русије Владимир Путин обнавља историјско памћење Срба, на шта сте конкретно мислили?

– Мислио сам на самосвојност и на идеју о себи. Ни мањег народа ни већих појединаца, а то је случај са Србијом. Гледао сам ватерполо, како смо смрвили Хрвате и уживао сам, не зато што су то били Хрвати већ зато што су наши момци тада мерени навишим светским стандардима у свом неком поднебљу. Када погледате у спорту, нема те активности где нас нема, када је реч о умјетности и ту је иста ствар, а тако имате, например нови роман Владимира Кецмановића који досеже највеће литералне висине које постоје у Европи, ја имам увида у то што се пише по свету и могу да кажем да је роман “ОСАМА” заправо велики роман. Сада када почнете да набрајате све велике писце које је Србија имала збунили би сте се и мислили би да сте негде у Француској или у најмању руку у Енглеској. Дакле постоје све врсте активности од физичких до духовних где су Србији најбољи, е о томе сам причао и на то сам мислио, а Путин нам враћа веру у ту бољу Србију.

О чему сте разговарали са Владимиром Путином?

– Пре свега о медијском утицају на прилике у свету, економским санкцијама, погубности западне политике, нашим заједничким пријатељима, Никити Михалкову, али и борби са џихадом у којој је он спреман да истраје.

Да ли сте задовољни колико вам држава помаже када је Кустендоорф у питању?

– Министарство културе и информисања заједно са нама много ради на овом пројекту, а министар Тасовац ће и ове године отворити Кустендорф. Фестивал постоји девет година, а ми имамо седам министара који су се променили за то време. Ово је трећи пут да Тасовац отвара и затвара Кустендорф, што га чини јединим министром коме је то пошло за руком. Ако ишта вре­ди­мо, он­да мо­ра­ју да нам се де­ша­ва­ју та­кве ства­ри. Ску­пи­ти де­цу из це­ло­га све­та и до­ве­сти их на јед­но бр­до, где је за­пра­во не­до­ђи­ја на­пра­вље­на у де­сти­на­ци­ју и ту са­да већ по­сто­ји не­што што мо­же­мо да обеле­жи­мо као кул­тур­ну ин­сти­ту­ци­ју, ми­слим да је то част Ср­би­је, ни­је то са­мо пи­та­ње оно­га ко је за­ми­слио.

– Боље вам је ако у Србију дође Џони Деп, него ако не дође. Ако дођу браћа Дарден, него ако не дођу. Боље вам је ако дође Џим Џармуш, него ако не дође… Постоји тенденција да се све мери динаром, али постоји и државни интерес у сфери културе, где динар престаје да бива најважнији податак, али је и овде (Кустендорф) сваки извештај поднесен и сваки динар оправдан.

Када смо код медијских натписа, имали смо прилику да прочитамо и то да је за 9 година у НВО сектор у Србији уплаћено 35 милиона долара, како то коментаришете?

– Гледао сам, а и сви смо које су цифре избачене, када је у питању НВО сектор. Те организације су углавном доказивале све супротно о Србији и Србима. Да ми не вредимо и да не ваљамо, а ипак се непрестано доказује да је све обрнуто.

Позната је ваша љубав према музици, а и надалеко су чувени Ваши наступи са Но Смокинг Орцхестра, шта слуша Емир Кустурица?

– Ништа, некад ми Дуња пусти нешто на слушалице, а ја јој кажем ово није ништа.

Тагови: Владимир Путин, Емир Кустурица, Иван Тасовац, Кустендорф, Никита Михалков, Русија