КАЊОН МИЛЕШЕВКЕ: Шира стаза до Савиних испосница
Фото: Новости
Стрма стаза до Савиних испосница, исклесана руком и стрпљењем монаха на литицама кањона Милешевке и испод тврђаве, биће проширена са тридесетак на 70 до 140 центиметра, а са две галерије и видиковца – манастир Милешева видеће се као на длану.
После вишедеценијског немара и заборава, локална управа у Пријепољу и стручњаци за заштиту градитељског и културног наслеђа решили су да, поводом осамстоте годишњице манастира Милешева (2019. године), из таме векова извуку Савине испоснице и остатке тврђаве средњовековног града Милешевца, чувара караванског пута Дубровник – Оријент и немањићке задужбине.
Ужичко предузеће „Јединство“ започело је припреме за уређење стазе, а 12 милиона динара за радове обезбедило је Министарство туризма. Два републичка завода – за заштиту споменика културе и природе, бринуће о очувању баштине и природних реткости.
– Скоро вертикалне стене изнад трасе стазе, у дужини од 200 метара, наметнуле су најпречи задатак – безбедност посетилаца – истиче Алија Иглица, архитекта пријепољског Завода за пројектовање. – Највећи део конструкције заштитне ограде, видиковаца и наткривених галерије је од дрвета, стазе ће бити поплочане каменом и дрвеним талпама и све ће се уклопати у амбијенталну целину и ничим неће реметити ово култно место и околину кањона Милешевке, природног резервата.
Због неприступачног терена на литици изнад реке, прилаз је могућ само са југозападне стране, и током ласерског снимања, а и пре 12 година приликом истраживања Савиних испосница са Савином водом у тврђави (коју посећују многи, верујући да је лековита за слабовиде) – екипа алпиниста је прискакала у помоћ.
Савине испоснице, са олтаром на литици изнад Милешевке
– Планирано је и да се идуће године санира пут од џамије у Хисарџику до стазе и пута према зидинама тврђаве. У оквиру припрема за обележавање јубилеја Милешеве неопходно је урадити пројекте заштите испосница у којима су некад монаси преписивали књиге, као и започети припреме за археолошка истраживања и рестаураторско-конзерваторске радове тврђаве Милешевац – наглашава Славољуб Пушица, директор пријепољског музеја.
ГРАД МИЛЕШЕВАЦ
ГРАД Милешевац се први пут помиње у повељи Алфонса Петог Арагонског великашу Стефану Косачи 1444. године. Нема података ко је подигао град, већ се претпоставља да је у римском периоду постојало утврђење, а да је град изграђен одмах после зидања Милешеве 1219. године. Касније је, кажу, и властелин Никола Алтомановић имао удела, а доласком Турака, половином 15. века, део каменог утврђења је ојачан и дозидан.
