ЗАПАДНИ АНАЛИТИЧАРИ: Крај Шенгена — крај ЕУ
Фото: Спутњик
Суспензија Шенгенског споразума могла би да буде крај шенгенске зоне, сматрају западни аналитичари. То би значило и крај Европске уније какву смо знали до сада.
Немачка, Аустрија и Словачка решиле су да суспендују Шенгенски споразум и да успоставе контроле на својим границама због великог прилива миграната са Блиског истока и Африке.
Само је у Минхен током викенда пристигло 19.000 избеглица. Истовремено, министри унутрашњих послова ЕУ састају се у Бриселу како би расправљали о све дубљој мигрантској кризи и плану председника Европске комисије Жан Клода Јункера о релоцирању 160.000 избеглица.
Западни аналитичари изражавају забринутост за будућност ЕУ. Тако коментатор листа „Економист“ каже да би суспензија Шенгенског споразума могла да значи крај шенгенске зоне и преокрет за једно од највидљивијих достигнућа европских интеграција. Коментатор „Економиста“ предвиђа домино ефекат и затварање свих других граница јужно од Немачке, као и отварање нових уских грла за шверц људи.
Шенгенски споразум има две огромне слабости, сматра аналитичар Мајкл Бинион. Прво, Шенген функционише само ако је спољна граница ЕУ довољно јака, али где се налази та граница, пита се он.
„Обично у земљама које нису у стању да се носе са кризом, између Грчке и Турске, Малте и Либије, Мађарске и Србије и Италије и Туниса. Тричава сума новца дата је Фронтексу, граничним снагама ЕУ да ојача патроле, спречи кријумчарење дроге и проверава мигранте“, каже Бинион.
Друга слабост Шенгена, према његовим речима, јесте да се информације прикупљене на граничним прелазима никада не преносе исправно. Земље немају начина да прате ко улази или излази ако се полицијске информације не преносе рутински.
Међутим, права слабост Шенгена, према Биниону, јесте та да је овај споразум у супротности са растућим расположењем у Европи.
Док аналитичари са европске стране Атлантика анализирају могућности како да се Европа самостално одржи уједињена, са друге стране се позива НАТО у помоћ.
Тако Џејмс Ставридис пише како би Северно-атлантска алијанса требало да се активније укључи у кризу што би укључивало обавештајни надзор и праћење, хуманитарну подршку избегличким камповима као и успостављање заштићених зона.
НАТО би такође могао да размењује обавештајне податке са ЕУ као и да се укључи у патролирање Средоземљем, закључује Ставридис.
