ПРОТИВ ФЕДЕРЕРА И НЕПРИЈАТЕЉСКИ НАСТРОЈЕНЕ ПУБЛИКЕ: Ђоковић – Спартанац који је утишао „Велику јабуку!

Публика у тенису је нешто специфично, нема викања, певања, невероватних кореографија ни сличних ствари као рецимо на фудбалу или кошарци, али постоји једна веома битна ставка – поштовање.

Опште је позната култура навијања на Вимблдону где готово да не сме да се чује „ни мува“. А, исто тако је познато и да је на Ју-Ес опену потпуно другачије, да је постоји боља атмосфера, али исто тако постоји и линија која не би смела да се пређе.

Линија која раздваја нормалне навијаче од оних који дефинитивно нису дошли ту да би подржавали свог љубимца, већ су ту да би омаловажавали његовог противника. Нажалост, управо то смо могли да видимо на мечу између Новака Ђоковића и Роџера Федерера. Једно је подржавати свог миљеника, звао се он Новак, Роџер, Рафаел, Енди или било како, а друго је показати толику дозу непоштовања.

БЕЗ ЗАХВАЛНОСТИ

Обично у говорима после меча тенисери мање-више понављају исту причу, захваљују се свима, а понајвише публици. Е, па, овог пута Ноле није проговорио ни реч о публици том приликом, јер реално и није имао на чему да им се захвали. Ипак, треба и додати да је на трибинама било и српских навијача, али су били бројчано надјачани.
Није први, а вероватно ни последњи пут да се то догађа у „Великој јабуци“, али је то нешто што заиста не би смело да се понавља. Током целог меча је публика била против Новака, добацивали су током целог меча, аплаудирали када год би промашио први сервис, када би направио дуплу сервис грешку или када би послао лоптицу у аут или у мрежу. Чак су и приликом избацивања лоптице код сервиса имали шта да добаце…

Не би био проблем да се то догило једном, или два пута, али када проведете 200 минута на терену и када са друге стране мреже имате Роџера Федерера, али и више од 20.000 људи на његовој страни, онда је то прави изазов.

Покушавала је Ева Аздераки-Мур да их смири, молила је за тишину више пута, али једноставно ни она није могла ништа да уради и не криви је нико за то.

А, како би многи то решили. Вероватно би добацивали публици, покушали да се обрачунају са некима, неки тенисери би вероватно и изгубили меч, а како је то решио Новак Ђоковић?

Онако како само он то уме. Џентлменски, спортски, фер и коректно. Ћутао је, радио свој посао на терену, победио Федерера и ућуткао непријатељски настројену публику.

Али, поготово оним што је урадио на крају. Попео се до своје ложе, прославио са стручним штабом, тренерима, пријатељима, а онда заједно са њима у глас узвикнуо „Спарта“! Узвик који је инспирисан сјајним филмом „300“ који је урађен на основу чувене Термопилске битке (главну улогу игра Џерард Батлер који је гледао финале).

Е, управо тако је Новак све решио, на спортски, али уједно и спартански начин и свака му част на томе.

Капа доле мајсторе!

Тагови: Новак Ђоковић, Победа, Тенис, УС Опен, Финали