У Цркви Светог Марка данас је поводом 22. годишњице агресије хрватске војске на подручје Медачког џепа, одржан парастос жртвама те акције у којој је убијено 88 Срба.
Српска села у близини Госпића — Дивосело, Читлук, Почитељ и Орнице — потпуно су опустошена 9. септембра 1993. године.
Некадашњи становник Дивосела Миле Раичевић рекао је новинарима да је тог и наредних пар дана убијено 88 Срба, међу којима је било војника, полицајаца и цивила.
„Цивили, њих 36, махом су били старији људи — старице и старци од 60 до 90 година. Трагедија је била у томе још већа што су ти бојовници многе од тих људи у Дивоселу и познавали, заједно са њима некада седели у школским клупама, ишли на славе, пијаце, а 9. септембра 1993. су починили погром“, истакао је Раичевић.
Како је навео, хрватска војска је изненадила народ у тим селима и напала их, иако су она била под заштитом УН, под заштитом Унпрофора, који се повукао и пропустио хрватску војску.
„Ова села су пред сам Други светски рат 1939. године имала 4.500 становника, а данас нема готово никога. Данас када човек дође у ова села у којима скоро нико не живи, има осећај да је дошао у простор у коме је време већ одавно стало. Тамо преко лета ретко дође по нека породица да обиђе гробља, запали свеће и осети мирис породичног огњишта“, навео је Раичевић и додао да данас једино рушевине и гробља наговештавају да се некад живело у том крају.
Вера Поткоњак, која је пребегла из Дивосела у Србију, дошла је на парастос брату који је настрадао у нападу хрватске војске тог дана.
„У трагедији мог српског народа, мога и осталих села, погинуо је и мој једини брат Ђорђе. Имао је 41 годину и био је дипломирани економиста. Десет дана трајала је агонија, нисмо знали где је он, да ли је преживео, да ли ће изаћи из тог чуда. Међутим, по размени, кад је хрватска страна лешеве вратила Србима, међу њима је био и мој једини брат“, сећа се Вера Поткоњак.
Парастос настрадалима организовало је Удружење породица несталих и погинулих лица „Суза“.
Тагови: Жртве, Срби, Хрватска војска, Црква Светог Марка