РАВНОТЕЖА: Русија и Кина против Америке и Јапана
Фото: rs.sputniknews.com
Руско-јапански односи могу бити нарушени уколико Москва одлучи да формира безбедносну коалицију са Кином због распоређивања америчког противракетног штита у Јапану, сматра индијски стручњак Мелкулангара К. Бадракумар, додајући да је предстојећа посета руског председника Владимира Путина Кини сигнал значајних промена на Далеком истоку.
Захлађење у односима Москве и Токија настало је након објављивања тешње војне сарадње Јапана и Америке у априлу ове године, која предвиђа распоређивање америчких балистичких система противракетне одбране (БМД) у Јапану, истиче Бадракумар, који је и бивши индијски амбасадор и стручњак са иностране послове.
Документ о војној сарадњи Токија и Вашингтона потиче још из времена Хладног рата и био је усмерен против совјетске Русије. Смернице су ажуриране 1997. године, након распада СССР-а, а ревидиран је у априлу ове године.
„Нема сумње да је последица последње ревизије документа усмерена против „упорне Кине“, али није искључено да је усмерена и против Русије. У циљу своје сигурности, Јапан ће сада пружати активнију подршку операцијама САД на глобалном нивоу“, наглашава стручњак у свом чланку за „Азија тајмс“.
Он додаје да нове смернице наглашавају значај сарадње Америке и Јапана у области противракетног штита БМД.
„Америка, у ствари, почиње са размештањем БМД система у Јапану“, рекао је индијски експерт.
Према његовим речима, Русија већ одавно америчко-јапански савез не сматра фактором стабилности у региону, посебно не сада, када америчко распоређивање БМД система у Јапану види као претњу сопственој територији на Далеком истоку.
Он каже и да не треба заборавити да се члан 12 руске војне доктрине посебно односи на претњу суседних земаља опремљених БДМ штитовима.
„Можда Токио не сматра Русију претњом и можда америчко-јапански савез није усмерен против Москве, али у ситуацији тренутних руско-америчких односа, Русија не може бити мирна“, додаје он.
Оно што је додатно закомпликовало ствари, према његовим речима, јесте то што је јапански премијер Шинзо Абе прогурао закон који омогућава јапанским трупама да се боре у иностранству, први пут од Другог светског рата, због чега је Кремљ преузео низ корака у циљу осигуравања безбедности земље.
Истовремено, Москва убрзава зближавање са Пекингом. Кинески председник Си Ђинпинг био је „почасни гост“ руског председника током прославе Дана победе у Москви, а сада се припрема посета Путина Пекингу 3. септембра. Лидери су се сложили да се формира заједнички економски простор на континенту кроз сарадњу Евроазијске економске уније и у оквиру кинеског „Пута свиле“. Две силе су се такође договориле да одрже и заједничке војне вежбе у Пацифику.
Између осталог, упркос негодовању Јапана, Русија је убрзала модернизацију војне и цивилне инфраструктуре на Курилским острвима.
Експерт примећује и да интензивно стратешко присуство Русије на Арктику даје земљи ненадмашиву предност — приступ свим океанима света.
„Руско-јапански односи су очигледно све хладнији, док је кинеско-руска сарадња све јача“, истакао је он, додајући да је предстојећа посета Путина Пекингу путоказ важног стратешког прекомпоновања на Далеком истоку.
