ВАНРЕДНО НА ПЕШТЕРУ: Вода вреднија од млека
Фото: Новости
На пакленим врућинама, какве се одавно не памте у југозападној Србији, половина Пештерске висоравни већ данима није добила ни кап воде. Некима су славине суве целог јула. Жеђ мучи људе и стада, директно је угрожено више од 1.000 горштака и 25.000 грла стоке.
Најтеже је у Црвском, Бољарима, Долићу, Углу, Биоцима, Подама, Пољицама и на планини Гиљеви где су Пештерци принуђени да пију неисправну воду из напуштених бунара или да је, по жеги и лошим путевима, у бурадима и канистерима, запрегом и тракторима, довозе из удаљених села.
Општина Сјеница прогласила је прошле недеље ванредну ситуацију, а Војска Србије и општина Пожега послале су цистерне као прву помоћ најугроженијим селима. Ситуација се у последња два-три дана мало поправила, али је све то недовољно. Јер, Пештер још „гори“, воде нема довољно, а Пештерци су и даље жедни и забринути за своје здравље и за жедна стада.
– Месец дана из славина „Пештерског водовода“, на чијем смо крају, није потекла ни кап воде – каже Данијела Јелић, домаћица из Црвског, док „на кашичицу“ кофом расподељује танке залихе воде својим јунадима. – У једном тренутку цело село остало је и буквално без флаше исправне воде за пиће. Живели смо као у пустињи. Свако се сналазио како је знао и умео. Неки су пили млеко и сурутку и тако се борили против жеђи. Тек пре два дана потекла је вода из славина нашег водовода, али само на неколико сати. Стигла нам је и помоћ од „Воде Врњци“. Људи више нису жедни, али стока јесте, а посебан проблем је и одржати хигијену.
Данијела каже да су многи остали овде, на најсуровијем делу Пештера, надајући се бољем животу. Овако, без воде, коју често немају ни зими, и без помоћи општине и државе, овде им, каже, нема опстанка. Пола Црвског се већ одселило, а и они који су остали размишљају о сеоби.
Невена Јелић, ученица из Црвског, каже да су се коначно слатко напили квалитетне воде, коју је Војска довезла цистерном.
– Жеђ смо угасили бар накратко, али се бојимо да ћемо, чим престане ванредна ситуација, поново бити жедни – прича нам Невена.
Старину Рада Ђуровића (80) срећемо на падинама планине Гиљеве како на коњу Ђукану са 30 крава трага за „баром“ на којој ће утолити жеђ свом угроженом стаду. Каже да не памти сличну сушу и дужи период без воде.
– Све је пресушило – прича старина и подсећа да је живот на Гиљеви и у Црвском увек био мучан и тежак, али да је овог лета најтеже. – Месец дана стока скапава од жеђи. Немоћни смо да било шта учинимо. Ако нам Општина и држава не помогну, овце и краве ће угинути а ми ћемо морати да се селимо. Војска нам је довезла две-три цистерне, најавили су и додатну помоћ, али то је само кап у мору и тренутно гашење пожара. Потребно је да „Пештерски водовод“ трајно напоји наша стада.
Тешко је и у Биоцима код Карајукића Бунара, селу врсних сточара. Фармера Енвера Дацића срећемо док из цистерне коју је напунио мутном водом покушава да напоји 250 својих оваца.
– Ово је катастрофа – каже Дацић и води нас до куће испред које у бурадима и кофама сакупља воду за своје домаћинство. – Прво данима нисмо имали ни капи воде, а потом је из цеви почела да нам долази мутна вода. Овце су жедне, а од загађене воде почеле су да отичу, прети им болест и угинуће. У наше село цистерна није долазила, нити је на тај начин могуће напојити хиљаде оваца. Не знам више шта да мислим и шта да радим, најрадије бих да све оставим и одем негде. За све је крив јавашлук у ЈКП „Пештерски водовод“ који траје годинама. Ако општине Сјеница и Тутин не могу или неће да среде ситуацију у овом јавном предузећу, молим и преклињем државу да она то учини. Погледајте каква је вода, мутна и жута. Зар њом да перемо сир и трујемо народ? Радије просипамо млеко. Не могу ни децу да окупам, бојим се да се не заразе – каже Дацић.
ЈАВАШЛУК И НЕБРИГА
Помоћник председника општине Сјеница Мића Каличанин каже да су лоше одржавање „Пештерског водовода“ и небрига руководства главни, а високе температуре додатни разлог вишенедељне несташице воде.
– Немоћни смо да било шта променимо у ЈКП „Пештерски водовод“, чији су оснивачи општине Сјеница и Тутин – каже Каличанин. – Да нисмо увели ванредну ситуацију, сумњам да би, упркос што хиљаде људи мучи жеђ, у овом предузећу било шта предузели.
Директор „Пештерског водовода“ Мухамед Мујовић узвраћа оптужбама на рачун општина Сјеница и Тутин тврдњом да не брину о водоводу, да ништа не улажу у одржавање и реконструкцију, и да се водовода сете само у време несташица и предизборних кампања.
ПОМОЋ ИЗ БАЊЕ
Три пуна шлепера „Воде Врњци“ стигла су Пештерцима из Врњачке Бање од породице Гобељић која је власник овог предузећа. Гобељићи су пореклом са Пештера, а чим су чули за невољу својих бивших комшија одмах су одлучили да им пошаљу прву помоћ у вредности од милион и по динара.
– Свака им част, много нам значи помоћ из Врњачке Бање – каже Милета Радевић из Црвског.
ПОТРЕБНО ЈОШ ЦИСТЕРНИ
Део кварова и застоја на пештерском водоводу већ је отклоњен, па је рестрикцијама почела равномернија расподела воде, али ни то није довољно. Потребно је још цистерни које ће стићи и напунити резервоаре и бунаре у свим жедним пештерским селима.
