На данашњи дан 303. године мученички је пострадао велики Христов сљедбеник Свети Прокопије, који потиче из Јерусалима. Име му је било Неаније. Прихватио се војничке службе за владавине цара Диоклецијана. У вријеме једног похода Христос му се чудесно јавио, указавши му на велики свијетли крст на небу. Он се крстио и добио име Прокопије. Јавно је исповиједио своју вјеру, знајући да ће бити погубљен. У Нишу је у преднемањићко доба постојао манастир Светог Прокопија, у коме се чувала рука светитеља. Светиња је касније, кад су Турци заузели Ниш, пренесена у Прокупље, које је и добило име по овом мученику. У неким српским крајевима сматра се да је овај дан погодан за свадбе, јер Свети Прокопије походи и благосиља младенце. На тај дан избјегава се копање, чак и сахрањивање. Такође се није купало. У старини су Срби рудари сматрали овог светитеља својим патроном. Сматра се и заштитником дјеце. По свим српским крајевима постоје разни обичаји и вјеровања у вези с овим празником и придаје му се велики значај, иако није уписан црвеним словом у календар.
Тагови: Свети Прокопије