ПРЕМИЈЕР КАМЕНОВАН, КРИВЦА НЕМА: Сарајево равнодушно на покушај убиства Вучића

Власти Босне и Херцеговине ни после три дана од дивљачког напада на премијера Србијеу Поточарима нису откриле починиоце, а нису чак ни постигле сагласност око тога ко уопште треба да пронађе одговорне и ко је био надлежан да обезбеди 20-годишњицу страдања у Сребреници. Јавности није саопштен чак ни идентитет мушкарца са каменицом у руци и акредитацијом око врата кога полиција обуздава на снимцима које су приказале све телевизије. Упућени у овдашње прилике примећују да је полиција била много бржа када је у фебруару прошле године ухапсила тридесетак учесника уличних протеста због лоших економских и социјалних прилика.

Члан Председништва БиХ који је уочи комеморације јавно гарантовао безбедност српском премијеру, Бакир Изетбеговић, на дан напада у изјави за једну регионалну телевизију похвалио је безбедносне службе БиХ због „добро одрађеног посла” у припреми комеморације. Дан касније се енергично бранио од медијских оптужби да су напад организовале особе блиске њему и Странци демократске акције, чији је председник, тврдећи да је „посрамљен” оним што се десило Вучићу. У истом даху се, међутим, пожалио новинарима како му се Вучић не јавља на телефон, што је схватио као неку врсту дурења српског премијера за коју он не сноси одговорност. Био јеИзетбеговић прошлог месеца и љут, када је због хапшења Насера Орића по потерници Србије тражио од председника Србије Томислава Николића да одложи планирану посету Сарајеву.

На Изетбеговићеву одговорност овде у Сарајеву указује таблоид „Дневни аваз”, који подсећа на његову јавно дату гаранцију безбедности за Вучића. Лист пише и да је фирма за обезбеђење у власништву Изетбеговићевог саветника била задужена за одржавање реда у Сребреници, са 150 ангажованих редара и пита да ли је један од њих и мушкарац са акредитацијом око врата који је, према објављеним снимцима, учествовао у каменовању српског премијера. Критичност овог листа према Изетбеговићу постаје јаснија када се има у виду да је његов власник опозициони лидер Фахрудин Радончић.

И други сарајевски дневник „Ослобођење” поставља питање одговорности Бакира Изетбеговића. Главна уредница листа Вилдана Селимбеговић пита зашто се нико није сетио да Вучића, како наводи, једину особу чији је долазак тог дана у Поточаре носио безбедносни ризик, до места за полагање цвећа допрати Изетбеговић или премијер Звиздић. „Не тврдим да је Изетбеговић ауторитет који би могао спречити напад на Вучића, али барем бисмо сви видели да то жели”, пише у коментару, у којем се највеће заслуге за спречавање већег зла приписују реису Хусеину Кавазовићу. За време каменовања Вучића, тај врховни верски поглавар муслимана у БиХ позвао је окупљене да буду „достојанствени у болу и не дозволе онима који су тај бол проузроковали да буду изнад нашег достојанства”, али и затражио да присутни од њега окрену главу, као од некога ко је у Поточаре дошао из малтене сумњивих разлога.

Стиче се утисак да у Сарајеву истрагу о угрожавању живота премијера суседне државе не сматрају посебно хитном. Министар безбедности БиХ Драган Мектић узрок инцидента нашао је у лошој координацији између полицијских агенција. Према његовим речима, у безбедносним припремама скупа учествовали су штабови Дирекције за координацију полицијских тела и МУП-а Републике Српске, али су пропусти настали због њихове лоше сарадње. Он пита и зашто нису биле у приправности специјалне јединице Државне агенције за истраге и заштиту (СИПА). Из те агенције одговарају му да је организација јавних скупова у надлежности ентитетских полиција и Дирекције за координацију, а да је СИПА задужена само за прикупљање обавештајних података и за њихову доставу надлежнима.

С друге стране, Мирсад Вилић, директор Дирекције за координацију, коју иначе бије глас да нема готово никаква овлашћења, свалио је кривицу на Вучићево обезбеђење, наводећи да је већ после првих звиждука требало да га поведу назад, а не да иду у правцу у којем су кренули.

Министар полиције РС Драган Лукач тврди да МУП РС није направио ниједан погрешан корак за разлику, како истиче, од оних који су дозволили да у Меморијални центар буде унет транспарент „За једног Србина убићемо сто муслимана”, јер је тај натпис био позив на линч. Он је оценио да су већу несрећу спречили припадници полиције РС у цивилу који су били присутни у Поточарима.

Испоставило се да је амбасади Србије у Сарајеву од овдашњих власти пре напада достављен документ о томе како премијер у Сребренициније угрожен, што је „Дневном авазу” потврдио амбасадор Станимир Вукићевић, мада је у исто време министар полиције Србије Небојша Стефановић упозоравао на опасност, а и лаицимаје било јасно да су хапшење Насера Орића и декларација о Сребреници подигли политичке тензије између двеју држава. Нико се није потрудио да макар накнадно пружи било какво објашњење основаности такве безбедносне процене. Изостају и реакције интелектуалаца на скандал у Поточарима, а нема ни посебних емисија које би се бавиле ланцем пропуста што су довели до физичког напада на премијера Србије.

После цинизма реиса Кавазовића, који се маси у Поточарима обратио тек након што је Александар Вучић морао бити евакуисан са лица места, уследио је још непријатнији тон из Ријасета Исламске заједнице БиХ. Ово тело позвало је Вучића и друге српске званичнике да поново дођу у Сребреницу, али не празних руку него са „венцем признања геноцида”.

Ово саопштење само још више доприноси непријатном утиску о равнодушности престонице која је прво позвала премијера суседне државе да посети Сребреницу и тако докаже да је дошло време за помирење у региону, а онда му ускратила добродошлицу и лошом организацијом посете угрозила безбедност.

Тагови: Александар Вучић, БиХ, Поточари, Сарајево