
© KoSSev
Српска православна црква данас прославља Покров Пресвете Богородице, празник који се уједно прославља као слава Пећке патријаршије, историјског седишта Српске православне цркве.
Празник подсећа на веру у непрестано заступништво и заштиту Пресвете Богородице, која се у православној традицији поштује као покровитељка и заштитница хришћанског рода.
Према црквеном предању, догађај који је темељ овог празника одиграо се 1. октобра 911. године, током свеноћног бдења у цркви Пресвете Богородице у Влахерни, у Цариграду, за време цара Лава Мудрог.
У препуном храму, Свети Андреј Јуродиви и његов ученик Епифаније видели су Пресвету Богородицу како се појављује изнад окупљеног народа, раширеног омофора, односно покривала, којим као да заклања вернике. Према предању, била је одевена у златом украшену порфиру и обасјана неизрецивим сјајем, окружена апостолима, светитељима, мученицима и девицама, док се молила за сав свет.
Када је Свети Андреј упитао Епифанија да ли види Царицу и Госпођу која се моли за читав свет, ученик је потврдио да види то виђење и да је задивљен. Због овог догађаја установљено је празновање Покрова Пресвете Богородице, које вернике подсећа како на описано јављање тако и на веру у њено непрестано заступништво пред Богом.
Црквено предање сведочи о бројним примерима у којима су верници помоћ Пресвете Богородице препознавали у животу појединаца и народа, у миру и рату, у монашким пустињама и многољудним градовима. Празник је зато и позив на молитву, веру и поуздање у њено заступништво, нарочито у временима искушења и невоља.
Као слава Пећке патријаршије, Покров Пресвете Богородице има посебно место у животу Српске православне цркве. Пећка патријаршија, вековно седиште српских архиепископа и патријараха, једно је од најзначајнијих духовних и историјских средишта српског народа.