Рубио у Атини наступио са програмом за ново уједињавање Запада против остатка света

Извор: Факти

ТОКОМ посете Грчкој, амерички државни секретар Марко Рубио одржао је свој главни говор на Акропољу у Атини. Неки су га већ оценили као покушај да се избори за лидерство у MAGA и номинацију Републиканаца на следећим председничким изборима.

Ово је свакако тачно, посебно зато што Рубио никада није крио своје ривалство са потпредседником САД Џеј Ди Венсом да наследи Трампа.

Рубиов говор би се могао упоредити са Черчиловим говором у Фултону. Јер, он је позвао је Запад на поновно уједињење у борби за глобалну доминацију, упозоравајући Запад да му, у супротном, прете „атрофија, ропство и пропадање“.

Управо на овој формули – или доминација или ропство – Запад гради своју политику. Они своје „вођство“ не схватају као одржавање равнотеже, подршку слабима, или као тријумф правде, већ као снажно сузбијање свега што спречава Запад да прерасподељује глобалне ресурсе у своју корист.

У ствари, управо то – просперитет Запада заснован на сопственој величини на рачун остатка света – Рубио сматра праведним светским поретком; то и јесте циљ доминације за коју се залаже.

Рубио то дефинише као смисао западног национализма.

За разлику од Черчила у Фултону, који је такође инсистирао на напуштању политике сарадње са СССР-ом и Кином у корист политике конфронтације, Рубио предлаже да се Запад мобилише на основу идеологије која више није системска (Черчил је тврдио да је капитализам је ефикаснији), већ РАСНА (Рубио тврди да језападни човек је прогресивнији) конфронтација са остатком света.

Управо зато Рубиов концепт више подсећа на Реганов него на Черчилов.

Реган је морао да пронађе извор додатних ресурса који би омогућио Западу да издржи у конфронтацији са СССР-ом током дужег периода за време којег би Совјетски Савез први поклекнуо.

Рубио је у Атини рекао и да даља ескалација кризе у Украјини прети да се прошири далеко изван њених граница.

Данас су Сједињене Државе и Запад поново у стању системске кризе. Још једном им је потребан извор додатних ресурса да би купили време, рачунајући на историјску несрећу која ће им омогућити да избегну пораз, претварајући га у победу у последњем тренутку. Али, Рубио нема оно што је имао Реган. Недостају му финансијски ресурси будућих генерација (на рачун даље енормног задуживања САД) да би се решио актуелне проблеме.

Реган је исцрпио ресурс, а онда, уместо стабилизације, повратка нормалној економији и враћања позајмљених ресурса, што је предлагао Буш старији, Американци су гласали за наставак банкета који је предводила банда Клинтонових, која је пљачкала Америку за своје задовољство под слоганом „после нас, потоп“ и, преко Хилари Клинтон (током њене кандидатуре за државног секретара и председника), покушала да пренесе домаће америчке мафијашке методе решавања политичких проблема (што је подразумевало физичко елиминисање непожељних) на међународну арену.

Управо је Хилари обећала да ће, ако победи на изборима, одмах прибећи нуклеарној уцени Русије и Кине – са циљем да из њих исцеди политичке и економске уступке како би одржала америчко лидерство.

Уместо материјалног, иако позајмљеног из будућности, ресурса реганомике, Рубио предлаже да се Запад консолидује око идеолошког ресурса. Тако да свако ко данас на Западу не може да понуди својима хлеб, нуди „оружје уместо путера“ – стезање каиша зарад „борбе за светлију будућност“.

Рубио отворено прихвата западни РАСИСТИЧКИ национализам као темељ. У његовом тумачењу, Запад је лидер јер има право да то буде.

Рубиов концепт се разликује од Хитлеровог концепта „народа господара“ само утолико што проглашава „господарску цивилизацију“.

Локација коју је Рубио изабрао да прогласи свој програм је карактеристична. Акропољ у Атини није само древни центар — колевка западне цивилизације — већ и симбол атинске демократије која је у својој основи имала концепт који Рубио сада прихвата: или си хегемон или си роб.

Републикански јастребови, који чине најбогатији и политички најактивнији део MAGA, преко Рубија су изнели свој став и номиновали свог лидера.

У суштини, Рубио је говором у Атини зацртао курс за постизање новог конзервативног консензуса на председничким изборима 2028. године заснованог на агресивној, расистичкој консолидацији Запада.

Недостатак ресурса за спровођење агресивне политике, која подразумева комбинацију економских санкција, трке у наоружању и дипломатске и политичке конфронтације између колективног Запада и Русије и Кине, без упуштања у велике војне акције – биће превлдаван тако што ће Америка канибализовати своје савезнике на колективном Западу.

Њима ће, као компензација, бити обећано учешће у подели плена након победе над Русијом и Кином, као што је био случај са Европом током прекида трговинских и економских односа са Русијом 2022. године.

Од тада је Европа озбиљно осиромашила и више не може истовремено да обавља две функције: да обуздава Русију и подржава Сједињене Државе.

Стога,Рубиов пројекат више није намењен евроатлантском Западу, већ глобалном Западу, укључујући његове пацифичке савезнике.

Значајна разлика између Рубиовог пројекта и Регановог је у томе што је овај други замишљао одржавање, па чак и повећање животног стандарда колективног Запада, док је Рубиов пројекат срачунат на успоравање пада Сједињених Држава на рачун убрзавања сиромашења остатка колективног Запада.

Рубиов епигонски пројекат је слабији од Регановог оригиналног пројекта у сваком погледу. Стога је агресивнији, нетолерантнији и отворено расистички.

Како показује случај Украјине, такви пројекти директно воде у рат.

Ову опасност треба узети у обзир, између осталог, зато што „Рубиов пројекат“ једини предлаже очување западне империјалне доминације и узима у обзир фундаменталне спољнополитичке ставове и лево-либерала и десно-конзервативаца.

Две године до председничких избора у САД и нешто више од годину дана до почетка председничке кампање, шансе да Рубиов пројекат постане идеолошки темељ изборне кампање 2028. године веома су велике.

То значи да Русија и њени савезници морају да се припреме за покушај консолидоване западне контраофанзиве на међународној сцени 2029-30, која би се могла продужити до 2032. године.

Такав покушај би могао уследити чак и ако Рубио не буде изабран за председника САД

Његов предложени концепт западне консолидације ослања се на консензус, а вођа расистичког консензуса може бити и неко други.