„Јадран“ само врх леденог бријега: Хрватска потражује милијарде од Црне Горе

Ибрахимовић и Грлић Радман на школском броду „Јадран“, Фото: Саша Матић/Влада Црне Горе ©in4s.net

Причало се о „Јадрану“, а сада је на сто стигло 2,7 милијарди долара.

Оно што је Подгорица дуго могла да представља као један спор око школског брода, из Загреба сада добија сасвим другу димензију. Хрватски министар спољних и европских послова Гордан Грлић Радман саопштио је да „Јадран“ није једина имовина коју Хрватска потражује од Црне Горе, већ да Загреб, како тврди, има документацију о војној имовини вриједној више од 2,7 милијарди долара.

И ту се, заправо, отвара много важније питање од самог „Јадрана“.

Јер ако је до сада изгледало да је спор око једног брода питање историје, сукцесије и различитог тумачења власништва, сада из Загреба стиже порука да је списак далеко дужи. Грлић Радман говори о пловилима, подморници, војној болници и другој имовини, уз тврдњу да Хрватска располаже документима и мапама које, по њиховом тумачењу, потврђују те захтјеве.

Другим ријечима, „Јадран“ није крај приче, већ тек њен највидљивији дио.

А посебно је занимљиво што се ова прича не појављује у вакууму. Исти хрватски министар који говори о имовини коју Загреб жели назад, истовремено поручује Црној Гори да се поједина европска поглавља не затварају довољно пажљиво и да се, како је рекао, нека поглавља затварају „пребрзо“.

Хрватска, дакле, каже да не успорава европски пут Црне Горе, али истовремено задржава право да говори која поглавља треба успорити, шта треба додатно провјеравати и шта Подгорица још мора да „испоручи“.

То је већ политика, а не само питање једног брода.

Црна Гора је, притом, годинама на европском путу који се све чешће претвара у простор за отварање билатералних питања са сусједима. Једном је тема „Јадран“, други пут Моринь, па друга питања имовине, границе или насљеђа бивше државе. Сада се, према ријечима Грлића Радмана, на сто ставља и цифра од 2,7 милијарди долара.

Наравно, кључно је да се разликује оно што Хрватска тврди од онога што је правно утврђено. Само то што Загреб каже да има документацију не значи да је његов захтјев аутоматски неспоран. Али политичка порука је више него јасна: Хрватска не намјерава да питање имовине сведе само на „Јадран“.

И зато је можда право питање за Подгорицу много једноставније: ако је „Јадран“ био тек почетак, шта ће бити сљедеће на списку?

Јер када се један спорни брод претвори у причу о имовини вриједној 2,7 милијарди долара, онда више није ријеч само о „Јадрану“. Ријеч је о томе колико ће још питања из прошлости бити отворено пред Црном Гором док буде покушавала да затвори своја европска поглавља.