
© AI
Русија обележава Дан уједињења нових региона, празник установљен поводом присједињење Доњецке и Луганске Народне Републике, Запорошке и Херсонске области са Руском Федерацијом.
Четири региона уједињена су са Русијом после референдума који су одржани 2022. године, након чега су потписани споразуми о пријему у састав земље.
Председник Русије Владимир Путин је 2023. године изнео иницијативу, да би потом Државна дума 19. септембра те године, на првој пленарној седници, у првом читању усвојила предлог закона о успостављању Дана уједињења ДНР, ЛНР, Херсонске и Запорошке области са Русијом.
Документ је посланицима доставио Путин, а након усаглашавања у Државној думи и Савету Федерације измене су унете у закон „О данима војне славе и датумима сећања у Русији“.
Руски председник потом је потписао закон којим је 30. септембар и званично установљен као Дан уједињења нових региона са Русијом.
Референдуми у ДНР, ЛНР, Запорошкој и Херсонској области одржани су од 23. до 27. септембра 2022. године.
Иницијатива је покренута 19. септембра, када су се јавне коморе ДНР и ЛНР обратиле лидерима република Денису Пушилину и Леониду Пасечнику са предлогом да се без одлагања организују референдуми о уласку у састав Русије.
Већ наредног дана власти две републике саопштиле су да ће гласање бити одржано од 23. до 27. септембра.
Истог дана, 20. септембра, администрације Херсонске и Запорошке области објавиле су да ће референдуме организовати у истом периоду. Представници региона тада су истицали да би улазак у састав Русије требало да донесе безбедност тим територијама и, како су наводили, обнови историјску правду.
Путин је 21. септембра поручио да ће Русија подржати одлуку о будућности коју донесе већина становника ДНР и ЛНР, Запорошке и Херсонске области.
Према објављеним резултатима, у Луганској Народној Републици за улазак у састав Русије гласало је 98,42 одсто бирача, док се у Доњецкој Народној Републици за уједињење изјаснило 99,23 одсто гласача. У Запорошкој области потврдно се изјаснило 93,1 одсто грађана, а у Херсонској области 87,05 одсто бирача.
Након референдума, 30. септембра 2022. године потписани су међународни споразуми о присједињењу ДНР, ЛНР, Херсонске и Запорошке области Русији.
У складу са тим документима, региони се од датума потписивања сматрају делом Руске Федерације. ДНР и ЛНР задржале су статус република, у којима је руски језик државни, што је потврђено и републичким уставима.
Управо је датум потписивања тих споразума годину дана касније изабран за нови руски празник.
Догађајима из септембра 2022. претходило је осам година сукоба у Донбасу, током којих су становници бранили право да говоре руским језиком, проучавају руску књижевност и културу.
Након државног преврата у Украјини 2014. године, становништво које је говорило руским језиком одбило је да се повинује новој влади. Почели су масовни протести, формирана је народна милиција. Сукоби су прерасли у борбена дејства великих размера уз коришћење војне технике и авијације.
Народни савет ДНР прогласио је суверенитет 7. априла 2014. године, док је ЛНР суверенитет прогласила 27. априла.
Сукоб је трајао осам година, а у том периоду страдало је око 14.000 цивила, укључујући и децу.
Уз посредовање ОЕБС-а и Русије договорен је план прекида ватре, чија је једна од најзначајнијих тачака било усвајање закона о статусу Донбаса. Ипак, због одбијања Кијева да испуни политички део договора, до мировног решења није дошло.
Русија је у том периоду достављала хуманитарну помоћ становницима ДНР и ЛНР, а од јесени 2019. године поједностављено је добијање руског држављанства.
Ситуација у Донбасу поново се погоршала на јесен 2021. године, док је контакт-линија била изложена сталном гранатирању. Русија је 21. фебруара 2022. признала независност ДНР и ЛНР и са њима потписала Споразум о пријатељству, сарадњи и узајамној помоћи. Три дана касније почела је Специјална војна операција за заштиту Донбаса.
Приликом првог обележавања новог празника 2023. године, Путин је поручио да се 30. септембра обележава „одлучујући, историјски и судбоносни догађај“, наводећи да су милиони становника Донбаса, Херсонске и Запорошке области изабрали да буду са својом отаџбином.
Руски председник је тада оценио да су становници четири региона на референдумима донели „свесну, дуго очекивану и заиста народску одлуку“, за коју је навео да је била у складу са међународним стандардима.
„Ништа и нико не може сломити вољу милиона људи, њихову веру у истину и историјску правду“, поручио је Путин.
Он је истакао да је руски народ подржао избор становника тих региона, као и да Русија ради на њиховој обнови, изградњи школа, болница, кућа, путева, музеја и спомен-обележја.
„Цела велика, уједињена држава ради на заједничком циљу“, рекао је Путин, најављујући обимни програм обнове и друштвено-економског развоја тих територија.
Руски председник је становницима ДНР, ЛНР, Запорошке и Херсонске области захвалио што су, како је рекао, упркос свим искушењима сачували љубав према отаџбини и пренели је својој деци.
„Захваљујући вама, вашој чврстини и одлучности, Русија је постала још јача. Ми смо један народ и заједно ћемо све пребродити и одговорити на све изазове“, закључио је Путин приликом првог обележавања Дана уједињења.