
© Sputnik / Alexey Nikolskiy /
Упркос нападима, претњама и покушајима ометања Јединственог дана гласања, излазност је достигла рекордних 56,66 одсто. Руски грађани су излазили на бирачка места у земљи и иностранству, користили могућност електронског гласања и прелазили велике раздаљине како би учествовали у одређивању будућности земље.
Након обраде 90,43 одсто гласова, странка Јединствена Русија води на изборима за Државну думу са освојених 57,86 одсто гласова. Комунистичка партија (КПРФ) заузела је друго место са 13,84 одсто. ЛДПР је освојила 8,90 одсто, док је странка Нови људи добила 7,94 одсто гласова. Странка Праведна Русија заузела је пето место са 4,95 одсто.
Гласање је одржано током напада на цивилне циљеве, у којима су повређени чланови изборних комисија. У Москви су остаци дрона тешко оштетили кућу Наталије Санајкине , председника бирачког места бр. 1283, која је и сама задобила ране од гелера на ногама. У Запорошкој области дрон је усмртио Јелену Астањину , председника Бирачког одбора бр. 394. Руски председник Владимир Путин је осудио тај злочин и постхумно јој доделио Орден за храброст.
Обим избора био је без преседана : Јединствени дан гласања обухватио је више од 2.200 изборних кампања различитих нивоа, на којима је бирано 20.700 посланика и руководилаца локалних администрација. Право гласа имало је више од 111 милиона људи у Русији и више од 1,8 милиона грађана у иностранству. У Москви је до поднева у недељу 3,15 милиона бирача гласало електронским путем .
Председник Русије и премијер Михаил Мишустин гласали су на даљину. Председник Јединствене Русије Дмитриј Медведев , лидер ЛДПР-а Леонид Слуцки и председник странке Нови људи Алексеј Нечајев одлучили су да гласају лично. Лидер КПРФ-а Генадиј Зјуганов такође је планирао одлазак на бирачко место, док је лидер Праведне Русије Сергеј Миронов изабрао гласање на даљину.
Укупно 333 бирачка места била су отворена у 152 земље.
Ела Памфилова, председник Централне изборне комисије описала је услове за одржавање Јединственог дана гласања у иностранству као „прилично изазовне “. Више од 31.000 Руса гласало је у Придњестровљу. У Јеревану се ред за бирачко место протезао од зграде амбасаде до градске скупштине, стотине гласача окупиле су се у Минску, а у Киргистану су људи долазили са децом, унуцима, па чак и праунуцима.
Дипломатска представништва у Швајцарској, Летонији, Холандији, Италији и Немачкој известила су о великој излазности бирача . Постојало је и десет бирачких места у близини границе, у Лењинградској, Калињинградској и Псковској области. У Калињинградској области је током два дана гласало 625 људи, укључујући и оне који су допутовали из Немачке, Пољске и Летоније.
Једна породица из Чешке путовала је у Русију два дана, а затим провела још шест сати на граници. У Сиднеју су руски козачки добровољци спречили покушај ометања гласања испред Генералног конзулата. Полиција, која их је раздвајала од антивладиних демонстраната, касније је наложила прекид протеста.
Посланици Државне думе први пут су бирани у ДНР, ЛНР, као и у Запорошкој и Херсонској области. Гласање се тамо одвијало под притиском и уз непријатељске нападе. Упркос томе, у свакој од ових области забележена је висока излазност: преко 81 одсто , 79,33 одсто, 79,39 одсто, односно 74,61 одсто. У Херсонској области, чланови изборних комисија и новинари добијали су претње, између осталог и путем телефона.
Две особе су погинуле у нападу дроном на цивилни аутобус, међу којима и Олга Демјаненко, члан бирачког одбора. У ЛНР је 14 бирачких места пребачено на резервно напајање струјом након удара Оружаних снага Украјине.
Генерални директор „Росатома” Алексеј Лихачов изјавио је да су напади дроновима и гранатирање у Енергодару имали за циљ застрашивање становништва и спречавање гласања, али да се догодило супротно, упркос претњама, нападима и нестанцима струје, људи су ипак изашли на гласање. У Херсонској области, чланови изборних комисија такође су одолели притисцима и наставили да обављају своје дужности.