Влада Црне Горе предлаже дан жалости за ОВК? 

©in4s.net

Потпредсједник Владе Црне Горе и лидер Албанског форума Ник Ђељошај огласио се поводом првостепене пресуде Специјализованих вијећа Косова у Хагу, којом су Хашим Тачи, Кадри Весељи, Реџеп Сељими и Јакуп Краснићи проглашени кривима за ратне злочине, док су Тачи и Краснићи осуђени на 25 година затвора, Весељи на 18, а Сељими 13 година.

За Ђељошаја је, међутим, пресуда „веома лоша вијест“ и „крајње неправедна“.

„Данас може бити дан жалости за Албанце, али достојанствено држање оптужених даје снагу албанском народу да издржи овај бол, уз вјеру да ће ова страшна пресуда бити оборена пред вишим инстанцама“, поручио је Ђељошај.

У наставку је додао:

„Никада нијесам вјеровао да судска одлука може бити оваква и толико неправедна. Ово је првостепена одлука и судски процес није завршен.“

А потом је отишао и корак даље:

„Вјерујемо да ће се, до потпуног окончања процеса, доказати невиност свих.“

Према Ђељошајевом тумачењу, није спорна ни сама борба ОВК.

„Рат ОВК био је самоодбрамбени, ослободилачки и праведан. Био је то рат за опстанак, слободу и државу Косово, који су подржали наши западни савезници. Агресор не може и не смије бити изједначен са оним ко је био присиљен да се брани.“

А онда долази реченица која је, посматрано из угла функције коју Ђељошај обавља, посебно занимљива:

„Сваки Албанац носи у срцу свети рат ОВК и легендарног команданта Адема Јашарија. Сваки Албанац вјерује у њихову невиност! Слобода и независност имају један печат: ОВК и Америка.“

Ђељошај је накнадно покушао да додатно објасни свој став, наводећи:

„Не вриједи коментарисати извлачење једне моје изјаве из контекста и манипулисање њоме. Разговор је био о поштовању одлука међународних судова од стране Албанаца, за разлику од става друге стране.“

И додао:

„Никада нијесам вјеровао да међународни судови могу чинити неправду. И Анте Готовина је доживео неправду у првом степену, али је у другом степену правда побиједила.

Вјерујемо до краја; борба за правду се наставља!“

Овдје, међутим, настаје проблем који Ђељошај не може да ријеши објашњењем да говори као Албанац.

Он није само лидер Албанског форума.

Он је потпредсједник Владе Црне Горе.

И управо зато јавност има право да пита гдје су у његовој поруци црногорске жртве ОВК.

Гдје је пијетет према црногорским породицама које су изгубиле своје најближе? Гдје је сјећање на црногорске жртве? Гдје је макар једна реченица у којој потпредсједник Владе Црне Горе показује да разумије и њихов бол?

Нема је.

Умјесто тога, црногорски потпредсједник Владе говори о „светом рату ОВК“, о „легендарном команданту“ Адему Јашарију, о „невиности свих“ и о томе да је рат ОВК био „самоодбрамбени, ослободилачки и праведан“.

То није више само приватни став Ника Ђељошаја.

То је став човјека који је прихватио једну од највиших функција у Влади Црне Горе.

И зато је потпуно легитимно питати: какав је сензибилитет потпредсједника Владе према црногорским жртвама ОВК ако за њих нема ни једне ријечи, док за припаднике ОВК и њихове породице има ријечи о „светој борби“, „невиности“ и „правди“?

Посебну тежину том питању даје и чињеница да је Ђељошај отац дјеце која су по мајци Црногорци. Од човјека који је прихватио да буде потпредсједник Владе Црне Горе и који је породично везан за ову земљу могло би се очекивати да покаже макар једнак сензибилитет према жртвама сопствене државе.

Али то није једини Ђељошајев политички аршин који тражи објашњење

Јер, док данас говори о „болу“ Албанаца, док практично проглашава данашњи дан за „дан жалости за Албанце“, док првостепену пресуду назива „страшном“ и „неправедном“ и док вјерује у невиност људи које је суд данас прогласио кривима за ратне злочине, исти тај Ђељошај и његов Албански форум подржавају смјену предсједника Скупштине Црне Горе Андрије Мандића због телеграма саучешћа.

Мандић је након смрти Ратка Младића упутио телеграм саучешћа његовом сину Дарку. Тај поступак је у дијелу политичке јавности представљен као недопустив чин предсједника Скупштине, уз образложење да Мандић не може бити посматран као приватно лице јер функцију предсједника парламента обавља 24 часа дневно. Управо је тај телеграм постао повод за иницијативу за његово разрјешење. 

А Ђељошајев Албански форум је потом једногласно одлучио да његови представници гласају за Мандићеву смјену. Сам Ђељошај је објаснио да су потписивање иницијативе и гласање о разрјешењу двије различите ствари, али је потврдио да ће гласање бити у складу са одлуком Предсједништва Албанског форума.

И ту долазимо до суштине.

Мандић је послао телеграм саучешћа породици преминулог човјека.

Ђељошај је данас, као потпредсједник Владе Црне Горе, изразио жаљење због пресуде лидерима ОВК, рекао да „данас може бити дан жалости за Албанце“, говорио о „светом рату ОВК“, о „легендарном команданту“ и поручио да „сваки Албанац вјерује у њихову невиност“.

За Мандића је телеграм саучешћа политички проблем.

За Ђељошаја је јавна одбрана ОВК, њених лидера и оспоравање првостепене пресуде питање националног бола и права на наставак „борбе за правду“.

За једног је саучешће разлог за смјену. За другог је одбрана ОВК разлог за дан жалости.

И то је двоструки аршин који Ђељошај дугује јавности да објасни.

Јер, ако је аргумент да Андрија Мандић као предсједник Скупштине мора 24 часа дневно водити рачуна о свакој својој ријечи и сваком поступку, онда исти критеријум мора важити и за Ника Ђељошаја.

Он је потпредсједник Владе Црне Горе 24 часа дневно.

Не само када треба бранити интересе Владе, већ и када се говори о ратовима, злочинима, жртвама и међународним судовима.

Не може се од Мандића тражити да сваки лични гест посматра кроз функцију коју обавља, док Ђељошај своје најјаче политичке и емотивне поруке о ОВК објашњава тиме што говори као Албанац.

Ако је Мандић „предсједник Скупштине 24 часа дневно“, онда је Ђељошај потпредсједник Владе 24 часа дневно.

А ако је један телеграм саучешћа довољан да се тражи политичка одговорност, онда јавност има право да пита какву тежину у том истом систему политичке одговорности имају Ђељошајеве ријечи о „светом рату ОВК“, „легендарном команданту“ и „невиности свих“ након што су четворица бивших лидера ОВК данас проглашена кривима за ратне злочине.

Посебно када потпредсједник Владе каже да „данас може бити дан жалости за Албанце“.

За Албанце, каже Ђељошај, данас може бити дан жалости.

А за Црну Гору?

За црногорске жртве ОВК?

За њихове породице?

За њихов бол?

О томе у Ђељошајевој поруци нема ни ријечи.

И зато питање више није само шта Ник Ђељошај мисли о Хашиму Тачију, ОВК или Косову.

Питање је много једноставније:

Да ли потпредсједник Владе Црне Горе има један аршин за своје, а други за оне чије политичке ставове не дијели?

Јер ако је одговор потврдан, онда проблем није у једном телеграму.

Проблем је у систему вриједности по којем се једнима признаје право на бол, сјећање и саучешће, док се другима због истог права пријети политичком смјеном.

И зато на крају остаје питање које Ђељошај, али и Влада Црне Горе, дугују јавности.

Када потпредсједник Владе Црне Горе каже да „данас може бити дан жалости за Албанце“, да ли је то лични став Ника Ђељошаја као лидера Албанског форума и политичког представника Албанаца, или је то став потпредсједника Владе Црне Горе?

Уколико је лични став, онда би Ђељошај требало јасно да каже да говори у своје име и у име политичке организације коју предводи.

Али ако је то став потпредсједника Владе Црне Горе, онда се отвара још озбиљније питање: да ли Влада Црне Горе заиста сматра да је дан пресуде лидерима ОВК дан жалости за Црну Гору?