Исланд објаснио Европској унији да – није важна

© Tanjug / AP/Marco Di Marco

Бриселу се одбијање Исланда да постане део ЕУ обило о главу јер су мислили да ће им та земља послужити да прикажу да је чланство у ЕУ и даље и пожељно, и важно, а то се није десило, каже посланик и публициста Бранко Павловић.

Док се балканске државе надмећу која ће пре да удовољи Бриселу не би ли постале део Европске уније, грађани Исланда су на референдуму, одржаном у суботу, глатко одбили поновну могућност да се отворе преговори о чланству те државе са ЕУ, који су 2013. године прекинути и то због – рибарства.

Исланд неће да финансира ЕУ

Противници чланства у ЕУ сматрају да Исланд не би имао користи од тога , већ би постао нето уплатилац у европски буџет. По њиховом мишљењу, садашњи статус у европском економском простору, без чланства у ЕУ, већ представља најбоље могуће решење.

Тако аргументују свој став и удружења пољопривредника, која страхују да би домаћа пољопривреда могла да трпи уколико би након уласка у ЕУ морали да буду укинути одређени подстицаји и царинска заштита.

Насупрот томе, заговорници чланства очекују да би прехрамбени производи могли да појефтине, а тренутно веома високе каматне стопе да се смање.

Њихов најважнији аргумент ипак се односи на безбедност. Исландска влада је првобитно планирала да референдум одржи касније, али га је убрзала због кризе око Гренланда. Као и Гренланд, Исланд је стратешки важно острво у северном Атлантику.

Двоструки аршини ЕУ

Посланик Скупштине Србије и публициста Бранко Павловић за Спутњик каже да је Исланд овом одлуком показао да не жели да жртвује ни део неке своје важне ствари у овом случају, привредне гране као што је рибарство којим се баве традиционално код њих.

„С друге стране, нама се сугерише да би требало без проблема да прихватимо да нам отму Косово и Метохију, да бисмо уопште могли да разговарамо са њима о било чему другом, да не говоримо о истом том преношењу суверенитета која се тичу Исланда. Тако да је ово добар пример. Нама се дотле сугерише да је природно да се одрекнемо много већих ствари него што се уопште могу поменути. Подсећам да се и кад је Хрватска требало да уђе у Европску унију тамо отворено рекли да уколико то значи да морају да се одрекну пар километара, исто због риболова, у заливу који деле са Словенијом, да то не долази у обзир, да они уопште онда не желе да иду у ЕУ. Код нас је што се тиче ЕУ дуго на делу испирање мозга и мислим да је то грешка наше државе, што је врло јасно кад се узме у обзир питање Косова и Метохије“, сматра Павловић.

Наш саговорник додаје да је јасан став државног врха да се не одричемо Косова и Метохије, а ако се не одричемо, онда значи да хоћемо на крају процеса да имамо неке надлежности државе на Косову и Метохији и да треба да кажемо које.

Европској унији Исланд треба за маркетинг

С друге стране, истиче Павловић, кад је реч о Исланду он за ЕУ није важан сам по себи.

„Њима Исланд није важан за некакво даље функционисање, него да би приказали маркетиншки како је Европска унија и даље пожељна ствар, како и даље неко жели да буде члан Европске уније. И то упркос снагама и у Француској и у Немачкој, које хоће врло отворено да смање овлашћења Брисела. Тај процес ће се догодити отприлике за годину дана. Значи догодине ће бити све већ јасно и ја мислим да ће све одлуке у свим битним државама Европске уније ићи ка томе да се отпочну преговори ка смањењу овлашћења Брисела,“ сматра Павловић.

Држе до свог интегритета

Да ли ће баш доћи до распада ЕУ наш саговорник није уверен али, како каже, сигурно је да ће остати заједничко тржиште а све преко тога није извесно.

„Мислим да ће уколико дође до промена у Француској и Немачкој да ће се успоставити правило да ако неко хоће да изађе из ЕУ да он аутоматски остаје део заједничког тржишта, супротно ономе када је Британија излазила,“ наводи Павловић.

Иначе, према резултатима референдума у Исланду, против предлога да се поново отворе преговори о чланству те земље у Европској унији је било више од 52 одсто бирача, чиме је заустављена могућност да Исланд постане 28. чланица ЕУ.

Исланд је држава са око 400 000 становника а рибарство је једна од три основне гране привреде ове државе, поред туризма и производње алуминијума.

Преговори са ЕУ су својевремено затворени јер су Исланђани одбили да изгубе ексклузивну контролу над својим богатим риболовним подручјима, будући да рибарство има колосалан значај у извозу земље, где производи од рибе доносе близу 40 одсто укупне вредности исландског извоза.

Погледате и: