Амерички конгресмени предложили „Закон Србија“: Санкције због Русије, Кине и Ирана

Getty © Kent Nishimura / Stringer

Тек што су Београд и Вашингтон подигли односе на ниво стратешког дијалога, из америчког Конгреса стигло је упозорење Србији – приближите се Западу, удаљите од Русије, Кине и Ирана и испуните америчке захтеве у области унутрашње политике. У супротном – ризикујете санкције.

Ову поруку доноси републиканац Џо Вилсон, копредседавајући америчке Хелсиншке комисије и један од високопозиционираних чланова Одбора за спољне послове Представничког дома. Он је, заједно са демократом Билом Китингом, представио двостраначки предлог закона симболично назван „Закон Србија“.

Пун назив је Supporting the Rule od law, Building Institutional Justice and Accountability Act – Закон о подршци владавини права, изградњи институционалне правде и одговорности. А Вилсон није оставио много простора за нагађање коме је иницијатива намењена.

„Са задовољством представљам двостраначки Закон СРБИЈА! Под председником Вучићем, Србија се свесно све више удаљавала од владавине права и приближавала непријатељима слободе попут ратног злочинца Путина, Комунистичке партије Кине и терористичког режима у Техерану“, написао је Вилсон на Иксу.

Додао је и да „упркос широко распрострањеним протестима против корупције, Вучићева влада прети да дестабилизује регион, али и шире“, закључујући да „народ Србије заслужује боље“.

Grateful to introduce the bipartisan SRBIJA Act! Under President Vucic, Serbia has deliberately drifted further from Rule of Law and nearer to enemies of freedom like War Criminal Putin, the Chinese Communist Party, and the terrorist regime in Tehran. Despite widespread protest…

— Joe Wilson (@RepJoeWilson) August 27, 2026

Амерички „Хил“ оцењује да је „закон порука солидарности са студентским антикорупцијским протестима“ које је покренула трагедија на Железничкој станици у Новом Саду 2024, али и двостраначка порука председнику Србије да одговори на захтеве и прекине везе са америчким противницима.

Исти медиј указује да овај наступ двојице конгресмена стоји у прилично оштром контрасту са углавном добрим односима које Вучић има са америчким председником Доналдом Трампом. Подсећају и да Трамп споразум о нормализацији економских односа Београда и Приштине из 2020. убраја међу своје мировне успехе, док је Вучић у интервјуу за „Брајтбарт“ у мају истицао велику подршку коју амерички председник ужива међу Србима. У јулу су САД и Србија одржале и први стратешки дијалог, што је тумачено као значајно подизање нивоа односа две земље.

Сада би управо тај дијалог могао да постане средство притиска.

Москва, Пекинг и Техеран као услов за разговор са Вашингтоном

Предлог Вилсона и Китига захтева да амерички државни секретар у оквиру стратешког дијалога са Београдом обавезно отвори четири групе питања. На првом месту су односи Србије са Русијом, Кином и Ираном. Следе слободни и поштени избори, борба против корупције, јавне набавке и реформа владавине права, а затим „јачање демократског управљања“, слободе медија и слободе окупљања.

И није реч само о препоруци. Најкасније десет дана пре састанка у оквиру стратешког дијалога, амерички државни секретар морао би да обавести надлежне одборе Конгреса да ће та питања заиста бити покренута и да им достави план како ће то учинити. Уколико таква потврда изостане, према предложеном тексту, званичницима Стејт департмента не би било дозвољено да учествују у стратешком дијалогу, нити би за њега могла да буду трошена предвиђена средства.

Предлог предвиђа и финансијске санкције и забране издавања виза особама које, према оцени Вашингтона, доприносе дестабилизацији Западног Балкана, угрожавају мир, безбедност, стабилност или територијални интегритет земаља региона, подривају демократске процесе или институције, учествују у корупцији или тешким кршењима људских права.

Ко је Џо Вилсон

У Представнички дом ушао је још од 2001. године и данас је копредседавајући америчке Хелсиншке комисије, тела америчке владе и Конгреса које се бави безбедношћу, људским правима и сарадњом на простору ОЕБС-а. У његовој радној биографији стоји и да је високорангирани члан Одбора за спољне послове Представничког дома, члан његовог Пододбора за Европу, а има и дугогодишњу улогу у Одбору за оружане снаге. У јулу је једногласно изабран за председника Комитета за политичка питања и безбедност Парламентарне скупштине ОЕБС-а, што му даје додатни утицај управо у европским безбедносним питањима.

Његов спољнополитички профил је недвосмислен – један је од најгласнијих заговорника оштрог курса према Москви. У августу је са демократама и републиканцима представио и нови закон о санкцијама Русији и Ирану, а председника Руске Федерације Владимира Путина редовно назива „ратним злочинцем“.

Вилсонов однос према Србији, међутим, не почиње са „Законом СРБИЈА“. Републикански конгресмен недавно је поручио да Београд треба да престане да купује руске енергенте, постане члан не само ЕУ већ и НАТО-а, односно „део западне цивилизације, јер ће западна цивилизација победити“. Независност тзв. Косова назвао је „веома важном“, а Руско-српски хуманитарни центар у Нишу базом која може да угрози и ову лажну државу и Северену Македонију.

Док је говорио о приближавању Србије Западу, Вилсон је истовремено предводио групу од 41 конгресмена из обе странке која је тражила да се заседање Парламентарне скупштине ОЕБС-а 2027. не одржи у Београду већ у његовој Јужној Каролини, наводећи као један од разлога везе Србије са Русијом, Кином и Ираном и њен однос према тзв. Косову. Ројтерс је забележио и да је Вилсон као једну од предности Чарлстона навео то што би његов син, републикански кандидат за гувернера Јужне Каролине, могао да помогне да делегати буду добро дочекани.

Америчкој јавности познат је и по контроверзама, а најпознатију је изазвао 2009. године када је, усред обраћања тадашњег председника Барака Обаме поводом реформе здравства, из клупе повикао: „Лажете!“ Представнички дом га је због тог испада и укорио, оценивши да је прекршио правила пристојности и деградирао заседање.

Али тако оштри нису били када се наредне године нашао под лупом због трошкова службених путовања. Пошто се сумњало да је Вилсон задржао део новца намењеног за путне трошкове, случај је прослеђен одбору за етику Представничког дома на даље разматрање. Исход – Одбор је одлучио да не предузима даље мере против Вилсона.

О томе ко је Џо Вилијамс можда најбоље сведочи његова улога у једном контроверзном догађају из 2003 – када је Еси Меј Вашингтон-Вилијамс открила да је ванбрачна ћерка његовог политичког узора, некадашњег сегрегационисте Строма Турмонда, Вилсон је њено иступање назвао непримереним и тврдио да се тиме „блати“ углед човека „високог интегритета“. Пошто је и Турмондова породица признала да је њена прича истинита, Вилсон се, после бурне критика извинио, али је остао при ставу да је своје порекло требало да сачува у своја четири зида.

И демократа и републиканац

Али Вилсон није наступио сам, коаутор „Закона СРБИЈА“ је демократа Бил Китинг, такође члан Одбора за спољне послове и водећи демократа у Пододбору за Европу.

„Демократија, владавина права и борба против корупције морају остати кључни стубови билатералних односа САД и Србије“, поручио је Китинг.

У самом предлогу закона директно се помиње и трагедија на Железничкој станици у Новом Саду, уз захтев за „потпуну, транспарентну и независну истрагу“, као и наводи о прекомерној употреби силе према демонстрантима. Од америчког државног секретара тражило би се да врши притисак на Владу Србије да обезбеди такве истраге и одговорност званичника.

„Суверена Србија“, али без „малигног утицаја“

Можда је, међутим, најзанимљивија формулација којом сами предлагачи описују какву Србију Сједињене Државе желе.

„Сједињене Државе имају трајни интерес за стабилну, демократску и суверену Србију која је посвећена регионалном миру и безбедности, чврсто усидрену у евроатлантским институцијама и ослобођену малигног спољног утицаја“, стоји у предлогу закона.

А шта се под тим „малигним спољним утицајем“ подразумева, Вилсон је у својој објави већ превео са дипломатског језика: Русија, Кина и Иран.

Тако се само месец дана после почетка стратешког дијалога Београда и Вашингтона пред Србијом појављује занимљива америчка понуда: стратешки дијалог – али уз разговор о томе са ким Србија сме да буде стратешка.

А ако Вашингтон не буде задовољан одговором, на столу су – санкције.