Лавров открио о чему је говорио са шефом дипломатије Ватикана и зашто је долазио директор ЦИА

Getty © iDymax

На моју молбу је представник Ватикана Пол Ричард Галагер обећао да ће у наредним контактима са Украјинцима послати одговарајући сигнал, изјавио је у интервјуу за канал РБК министар спољних послова Русије Сергеј Лавров.

Како је истакао, и у случају посете шефа дипломатије Ватикана, надбискупа Пола Ричарда Галагера, и директора ЦИА Џона Ретклифа постоји жеља оних који су дошли у Русију да разговарају.

Напоменуо је да он и Галагер нису имали никаквих тајни о да су практично о свему говорили на конференцији за новинаре.

„Наравно, изразили су заинтересованост да украјински сукоб буде окончан што је пре могуће. Посебно су потврдили спремност да помогну у решавању хуманитарних питања“, указао је шеф руске дипломатије.

Додао је да је у Русију неколико пута долазио кардинал Зупи, коме је папа Лав XIV поверио да помаже контактима у вези са хуманитарним питањима, разменом заробљеника и тела између Русије и Украјине.

Такође, руска комесарка за људска права Јана Лантратова је у контакту са украјинским колегом.

„Они користе пословни, деполитизовани језик. Такав приступ помаже у решавању питања. И ми то подржавамо“, нагласио је Лавров.

Напоменуо је да је Ватикан изразио спремност да томе помогне, баш као што је Меланија Трамп помагала у решавању читавог низа питања која су до ње стизала преко линије јавних организација.

Како је истакао Лавров, он је Галагеру указао да Русија није имала мањак добре воље, да је још 2014. године подржала постигнути договор, који је већ сутрадан згажен уз аплауз оних који су гарантовали његову непоколебљивост.

„Годину дана касније постигнути су Мински споразуми, чији смо гарант били заједно са Европљанима, Ангелом Меркел и Франсоа Оландом. Они су у потпуности саботирани, упркос томе што је 2019. године Емануел Макрон, који је тада постао председник Француске, окупио ‘нормандијску четворку’ у саставу Владимира Путина, Ангеле Меркел и Владимира Зеленског, и што смо тамо усвојили још један документ. Он је потврђивао неопходност спровођења Минских споразума, утолико пре што их је одобрио Савет безбедности УН“, подсетио је Лавров.

Истакао је да су недавно Ангела Меркел, Франсоа Оланд и Петро Порошенко рекли да нису ни намеравали да било шта спроводе, већ им је било потребно да купе време како би се наоружали.

„И, наравно, ту су и ‘извртања’ тадашњег британског премијера Бориса Џонсона (утолико пре што је мој саговорник Пол Ричард Галагер такође са Британских острва) из априла 2022. године, када је забранио да се потпише документ који су сами Украјинци израдили и парафирали током преговора у Истанбулу“, подвукао је шеф руске дипломатије.

Лавров је нагласио да сматра да је ватикански изасланик све разумео.

„Рекао бих да није имао контрааргумената, осим општег слогана: ‘треба што пре завршити'“, истакао је.

„Рекао сам му следеће. Оно што Запад сада заговара јесте да се зауставимо тамо где се налази линија борбеног додира, у оквиру примирја, без дугорочног мира. При томе се громогласно објављује да након таквог привременог прекида или обуставе борбених дејстава ни Украјина ни Запад (барем Европа) неће признати да је територија под контролом Русије територија Руске Федерације, укључујући и у складу са Уставом. Они чак поносно говоре да треба прекинути ватру, а затим мирним средствима обновити границе из 1991. године. А потом се на територији која остаје под контролом Зеленског распоређују ‘стабилизационе снаге’ – Британија и Француска су на челу те веома ревносне иницијативе“, нагласио је Лавров.

Напоменуо је да те „стабилизационе снаге“ у суштини одржавају, конзервирају и штите неонацистички режим, који је једини режим у целом свету који је законски забранио читав један језик и читаву једну канонску религију.

Штавише, истакао је Лавров, те забране су уведене много пре почетка Специјалне војне операције.

Шеф руске дипломатије је питао представника Ватикана у којој мери они узимају у обзир та иста људска права, укључујући верска права, а он му је одговорио да то није добро.

„Рећи ћу искрено (надам се да не одајем тајну): на моју молбу обећао је да ће у наредним контактима са Украјинцима послати одговарајући сигнал“, поручио је.

Додао је да је Галагер месец дана пре посете Москви био у Кијеву, па га је питао да ли су се дотакли тих тема, јер Ватикан прати све перипетије у светском верском окружењу, у свим светским религијама, тако да нису могли да не знају шта се дешава.

„Признао је да није имао довољно времена“, рекао је Лавров.

Истакао је да већ више година јавно говори о недопустивости оваквих ствари, цитира Повељу УН, у којој стоји да су сви дужни да поштују и обезбеђују људска права без обзира на расу, пол, језик и веру.

„Дакле, то је директно уперено против кијевског режима. А нико, нигде, ни у једном предлогу – ко год да износи те предлоге за окончање сукоба кроз такво ‘праведно решење’ (реч је не само о гласовима који долазе из Европе, већ и из других региона света) – нико не помиње ни језик, ни религију, ни људска права“, напоменуо је Лавров.

На једном догађају је после излагања руског министра спољних послова, током којег је поново покренуо ову тему, један од западних колега пришао уз шољицу кафе и рекао да ће, ако почну преговори, то бити део преговора.

„Одговорио сам да то не може бити део пакета преговора. То је обавеза коју Украјина мора да испуни без икаквих услова. А они који њоме руководе и који у њој господаре сносе за то директну одговорност“, поручио је Лавров.

Говорећи о тексту „Волстрит џорнала“ поводом посете Москви директора ЦИА Џона Ретклифа, где се наводи да је он допутовао у Русију како би упозорио на руски напад на једну од земаља НАТО-а, Лавров је нагласио да он није био присутан на том састанку.

„Код нас, као и у целом свету, постоје правила на основу којих специјалне службе међусобно сарађују. У томе нема ничег необичног. И нема ничег необичног у томе што тај посао обављају у тишини“, нагласио је шеф руске дипломатије.

Додао је да се и у дипломатији у многим стварима ради у тишини, али дипломате су, по традицији и самој природи своје професије, дужне да нешто саопштавају.

„Наравно, не износимо детаље који су превише осетљиви или су још у фази разраде, где је важно да се не уплаше могући компромиси и консензус“, закључио је.