Славиша Чуровић: Демократија и Кустурица

Фото: Printscreen/Youtube

Демократија је то кад Емира Кустурицу угасе на јутјубу, јер није у хору оваца које саме иду у тор по наредби гаулајтера из Европе, демократија је то кад погасе свако руско медијско обраћање, кад све канале претворе у своју паролу и пропаганду, а свако супротно мишљење од њиховог се сматра презумпцијом за суд, суђење или затвор.

Демократија је то кад не смијеш чути оног другог, а и када не смијеш рећи оно што мислиш јавно, јер можеш изгубити или посао или наду за исти.

Демократија је то по методу Гебелса, када су радио пријемници отимани сваком ко није аријевац, а онима којма нису отети, а који су се усудили да да слушају Радио Москву, смијешио се конц – логор.

Данас имају дугмад која се притискају, тј.тастери који онеспособљавају ријеч, истину, која је као вода, проналазач сваке пукотине ипак дошла до оних којима је потребна и који је траже.

Можда њихова медијска чеда, интернет и вајрлес, погасе и њих саме, без обзира на технолошку предност у затварању очију код свих. Јер има канала, има сајтова и има медија које човјек може наћи, ако тражи истину друге стране. Изгледа, за сада, илегалну истину у Европи.

Аналогија је невјероватна са временом Гебелса, Химлера и оног монструма из Лидица, које је водио каплар – курир из Првог свјетског рата када је сва жељезна руда трошена на топове, оно мало бакра на пушчана зрна, а нафта за тенкове који су јурили ка Москви. Данас се сви ови елементи, плус чипови, троше за дронове којима управљају глорификатори нацисте Бандере, а којима се гађају аутобуси у којима сједе грађани земље која је побиједила нацизам и Бандеру смјестила на сметлиште историје. Са кога га је покупила празноглава аждаја постављача лажи за истину и поставила на пиједестал такве правде.

Поклопљеност медијима и извођачима радова застиђа од цензуре је трајна и дубока и оставља зомбиране масе жељне пирсинга, промјене пола и у најмању руку, жељне слободе коју су сами смислили и која је одбрањива у друштву упакованом тако да моралне стеге не значе ништа и гдје је, парадоксално, знање претворено у ништа.

Искључивање мозга је пожељно, логика је избачена као средство промишљања, сопствена мисао сведена на танку опну кућног промишљања а храброст доведена на ниво даљинског управљача.

Управо у тој нивелаторској култури, бољег начина за истину нема до презира свега тога, али и након тога, јавног дјеловања да је истина сублимат онога што промислимо саслушавши све појединости свих страна.

Када угасите једну, или више, а оставите само своју истину, онда се стиже до диктатуре, харвудовог типа-тј.онако како је он говорио кроз свој комад „На чијој страни“ ( „Прво иде страх од „њих“ , па страх од околине, а на крају страх од сопствених мисли“.) објашњавајући нацистичку идеју о једном човјеку у сваком човјеку.Кога су они креирали за свој свијет лажи, убистава и холокауста над унтерменшом којим ваља владати тек кад их довољно побијете.

Кустурица је дао свјетлост оној несрећној земљи у којој смо живјели и као бунтовник брандовског и мухамедалијевског типа, покушавао и успијевао да заталаса жабокречину коју су нам тоталитарни системи припремали и сада сервирају.

Знао је шта се спрема, бранио се филмом.Осјетио је шта се догађа и дао глас и себе за наук онима који схватају шта је око нас, жртвујући притом лагодне метре траке која је могла бити и златна, да је хтио бити у тору или рову против слободе говора и размишљања.

На крају дана, остаје да се суоче истина и лаж, па ко побиједи благо њему.

Ако лаж постане оно што Његош каже, а Кустурица парафразира кроз све што ради: „Лаж се с’ лажју једнако надмеће, док вас свијет лажа не постане“, онда нам остаје само да живимо као да смо луди у мору зомбија. Спасавајући живу главу и мисли. Као ранохришћани, кроз катакомбе.

Ако истина постане оно што је побједник, онда има наде да не постанемо оно што је Миљковић рекао: „Мина у раскрвављеном небу“.

Нуклеарном.

Па, биће како смо заслужили, али и како смо одлучили, те онако како Бог каже.

Другачије не може, све и да хоћемо.

А свако зна шта хоће.

Неко истину, неко лаж за лажну слободу.

Па одлучите сами.