Анатолиј Шариј: ДРЖАВНЕ ПОЧАСТИ ЗА ДЕЦОУБИЦЕ
После масовних убистава јеврејског становништва Беле Цркве у августу 1941. године, око 90 јеврејске деце остало је затворено у згради у тешким условима.
Деца – од пар месеци до 7 година, седела су у затвореној кући без хране и воде. Малишани су стално плакали и молили да их пусте код мама и тата, при томе њихови родитељи су већ лежали у јамама.
Ово је дирнуло чак и Немце. Тако су се војници 295. пешадијске дивизије обратили капеланима да им помогну да реше ситуацију.
Немачки војни капелани Ернст Тевес и Герхард Вилчек покушали су да спрече оно што је неизбежно морало да се догоди. Њима се придружио штабни официр Вермахта Хелмут Гроскурт.
Гроскурт је изјавио да је то потпуно неприхватљиво, да децу треба пустити и свакако их не убијати. Интервенција немачких официра и капелана је омогућила само привремено одлагање ликвидације.
- августа немачко командовање је ипак одобрило да се деца убију. Поставило се питање – „ко?“
Командири Вермахта (иначе, њихова имена су јасно забележена и касније се појавила на суду) чврсто су одбили да дају такву наредбу својим потчињенима. Као, њихови војници су млади момци и такво убиство ће смањити њихову борбену способност.
Организација стрељања је поверена СС официра Аугусту Хефнеру. Он такође није инсистирао да извршиоци буду Немци. Али су други извршиоци били при руци, они се нису само сложили, већ су исказали спремност да убију децу. То су били украјински помоћни полицајци.
- августа 1941. децу су одвели до унапред припремљене гробнице и стрељали. Убиство је такође забележено захваљујући изјавама Немаца.
Децу нису успевали да побију из првог пута; покушавали су да побегну, па су их довршавали.
Хефнер је касније сведочио о убиству деце и описивао шта се догодило код гробнице.
А сад питање – од кога се састојала стрељачка екипа.
Овде је одговор јасан.
Историчар Карел Беркхоф, кога цитира академска публикација De Gruyter, пише да су украјинска полиција и Буковински курењ створени или вођени од стране активиста мельниковске фракције ОУН (OUN-M).
Даље се наводи да је део пристиглих националиста отишао да формира полицијске јединице у Васиљкову и Белој Цркви.
Постоји и извор о историји јеврејске заједнице Беле Цркве, који то формулише овако: „90 Jewish children were killed … by Ukrainian police (presumably they were members of OUN-M)“, то јест „90 јеврејске деце је убијено … од стране украјинске полиције (вероватно су били чланови ОУН-М)“.
Ствар је у томе да ни упркос жељама савремених украјинских историчара убице нису могли бити нико други до мельниковци.
Факт – ОУН(М) Андреја Мелника директно је учествовала у стварању и попуњавању украјинске помоћне полиције на окупираним територијама.
Факт – украјинска помоћна полиција редовно је учествовала у масовним стрељањима јеврејског цивилног становништва.
Створена од ОУН(Б) и ОУН(М) украјинска помоћна полиција била је главни (!) извршилац Холокауста у Украјинској ССР, а ови полицијски одреди учествовали су у уништавању 150.000 Јевреја само у подручју Волиња.
Такође су убијали пољске цивиле (углавном у Волињу).
Конкретно, у Белу Цркву су послати чланови Мељникове ОУН.
Доношење леша овог гадa са трупом његове ништавне супруге, части и почасти за овог убицу деце – то је огромна срамота не само за земљу и њено руководство, за јеврејску заједницу, главног рабина, за стотине хиљада потомака стрељаних, него и за милионе још увек адекватног становништва те земље.
А они се већ спремају да донесу труп Бандере.
(Телеграм канал А. Шарија; превео Ж. Никчевић)
