Миловић: Најтеже нам је од 1999. године, за пет година 18 одсто Срба напустило север Косова

Срби на Косову годинама су под страховитим притиском, терором актуелне власти у Приштини, Аљбина Куртија и Самоопредељења, са циљем да напусте тај простор, изјавио је потпредседник Српске листе и градоначелник Звечана Драгиша Миловић, наводећи да то, нажалост, и успева, јер не само да одлазе Срби јужно од Ибра, већ је у последњих пет година 18 одсто Срба напустило север Косова.

У интервјуу за Новости, Миловић је рекао да одлазе лекари, али и читаве породице, јер се не осећају сигурним, безбедним, због чега не виде перспективу и будућност за своју децу.

Последњих месеци и недеља сведоци смо таласа хапшења Срба због наводних ратних злочина, активирају се тајне оптужнице, нове истраге и ископавања на локацијама за које се сумња да крију посмртне остатке несталих.

Ова хапшења су порука да ће нам ионако тежак живот учинити још и тежим, јер нико не зна на каквим је списковима, тајним оптужницама… Хапсе људе под оптужбама за наводне ратне злочине, дижу оптужнице у одсуству, свакодневно на прелазима или ако вас негде зауставе и легитимишу, страхујете да ли ће вас ухапсити. Срби на КиМ су мањинска заједница, и то у сопственој земљи, која је у најтежој ситуацији у 21. веку у Европи.

Целог живота сте на северу Косова и непосредно сте учествовали у решавању најтежих криза. Да ли је данашња ситуација, по вашој процени, најтежа од 1999. године?

Да, ситуација никада није била тежа. И 17. марта 2004. године је била заиста тешка, и 1999. гледали смо колоне прогнаних, интерно расељених из Метохије како пролазе кроз Митровицу и Звечан, покушавали да их зауставимо. Сада се све ово дешава у присуству међународне заједнице, Кфора, Еулекса, Унмика, Оебса, представника ЕУ… Сви то декларативно, на речима осуђују, али благонаклоно гледају на то шта Курти и Самоопредељење раде.

Поменули сте осећај правне несигурности и то не само оних који живе на Косову већ и код људи који повремено долазе због посла, образовања, породица.

Оне који су 1999. године под притиском албанских екстремиста морали да напусте своја огњишта када се врате да обиђу своју земљу и када пријаве комшију Албанца да је начинио штету, да је дошло до крађе, сече шуме, полиција хапси, одводи у затвор и оптужује за ратни злочин уз два сведока. Дакле, шаље се порука да и они који су прогнани не могу да се врате на своја огњишта. А онима који су остали такође се шаље порука да нису добродошли. Упркос значајним издвајањима државе Србије, та неизвесност, угрожена безбедност, без перспективе, чине да људи кажу „не желим уопште да дођем у ту ситуацију“, напуштају добро плаћене послове, говорим о својим колегама лекарима, и иду на мање плаћена места у централној Србији јер страхују за перспективу своје деце. С друге стране, слушамо приче о демократији и мултиетничности косовског друштва, али је забрињавајуће да се пред лицем ЕУ, Брисела, међународних представника све то одвија и да се, осим благих речи осуда и жаљења, апсолутно ништа не предузима.

После избора и повратка српских представника у општине на северу, положај српске заједнице суштински се није променио набоље, већ су само притисци добили другачији облик – кроз правосуђе, полицијске акције и административне мере?

Прво смо затекли девастиране, уништене општинске канцеларије, напримали су више од стотину албанских службеника, говорим о Општини Звечан, који не говоре српски језик. И није проблем то што су Албанци, већ што немају одговарајуће квалификације. И ви сад у општини као што је Звечан, где имате 96–97 одсто српског живља, када дођете да неке своје проблеме решите за које је задужена локална самоуправа, наилазите на језичку баријеру. С друге стране, када покушамо да на та места запослимо нове, квалитетне људе, суочавамо се са опструкцијама из Приштине. Не да нам не помажу у побољшању инфраструктуре, изградњи нових спортских терена, вртића, него нам то отежавају. За осам месеци, колико смо на власти, ниједан евро за капитална улагања и инвестиције нисмо могли да потрошимо. Плашим се да ће се ова година тако и проћи.

Страхујете ли да ће Приштина политички ћорсокак у којем се налази покушати да надомести новим притисцима на Србе?

Да. Ова ситуација у којој се игнорише и гази косовски устав и закони користи само Куртију. По њему, политички поени се добијају хапшењем Срба, притисцима, оптуживањем за ратне злочине. Он нема да понуди својим бирачима нова радна места, економску стабилност. Ова политичка криза која се продубљује само ће ићи на још већу штету нас Срба који живимо на КиМ.

Курти не одустаје од напада на Српску листу, а последњи притисак су позиви који су од приштинског правосуђа стигли представницима странке и то зато што су били на челу институција које Приштина не признаје?

Одазваће се и отићи на саслушање и доказати своју невиност, знамо да је истина на нашој страни. Курти се очигледно држи онога што нам је одавно поручио да ће „Српска листа да пати и плати“. То је још један вид притисака, као што и оно што се дешава на језеру Газиводе, рушење викендица и кућа људима који су деценијама улагали у своје некретнине, а спроводи се без судских одлука, сведочи о безвлашћу и терору над Србима.

Да ли је дијалог Београда и Приштине данас практично изгубио сваки смисао?

Дијалога готово да нема, то смо имали прилике да кажемо и посреднику ЕУ Петеру Соренсену. И Бриселски споразум је мртво слово на папиру, он се не спроводи, иако га је Скупштина у Приштини потврдила двотрећинском већином. Очигледно да сада покушавају да са Србима „заврше причу“. Искрено се надам да до тога неће доћи. Ми живимо на својој земљи, ништа туђе нисмо узели, јесте тешко, али се надам да ћемо издржати.