Од Дечана до Призрена и Сушице: Свети Пантелејмон кроз векове живи на Косову

ФОТО: Свети Великомученик и Чудотворац Пантелејмон, фреска на стубу дечанског параклиса Св. Димитрија, око 1345.

Српска православна црква данас, у недељу 9. августа, прославља Светог великомученика и чудотворца Пантелејмона, светитеља који се у хришћанској традицији посебно поштује као исцелитељ и заштитник болесних. Његов лик сачуван је и међу драгоценим фрескама манастира Високи Дечани, где је насликан средином 14. века.

Фреска Светог Пантелејмона налази се на стубу параклиса Светог Димитрија, живописаног око 1345. године. Свети Пантелејмон приказан је као један од светих лекара, уз Светог Козму и Дамјана, који су такође представљени у дечанском храму.

Дечанска фреска сведочи о месту које је Свети Пантелејмон имао у српској православној традицији средњег века. У великом живопису Дечана, међу апостолима, мученицима, монасима, епископима и другим светитељима, своје место добио је и лекар који је живот посветио помагању другима и због вере пострадао.

Лекар који је лечио и молитвом

Свети Пантелејмон рођен је у Никомидији, у Малој Азији, од мајке хришћанке и оца многобошца. Као младић изучио је лекарске науке и постао лекар.

Према његовом житију, Пантелејмон је поред знања из медицине поседовао и дар исцељења молитвом. Једном приликом излечио је слепог човека којег други лекари нису успели да излече, а потом га крстио. То чудо привукло је многе хришћанској вери.

Његова вера и помагање људима изазвали су завист других лекара, који су га пријавили цару Максимијану као хришћанина. Пантелејмон је пред царем отворено исповедио своју веру, а потом пред њим излечио човека који је дуго боловао.

Чудо је, према предању, многе пагане привукло хришћанству. Пантелејмон је због тога подвргнут мучењу и погубљен 27. јула 304. године, у време прогона хришћана. Његово име значи „свемилостиви”, а у српском народу познат је и као Свети Пантелија. Сматра се заштитником медицине и фармације, док се његово име призива и у молитвама за здравље.

Светац чији се празник и данас прославља на Косову

Поштовање Светог Пантелејмона није остало само у средњовековном културном слоју православног наслеђа. Његов празник и данас окупља вернике на више места на Косову. Једно од њих је Лепина, село у централном делу Косова, где се у сеоској цркви посвећеној Светом Пантелејмону празник прославља литургијом и молитвом за здравље својих најмилијих.

Свети Пантелејмон посебно место има у Призрену, где се налази црква посвећена овом светитељу. Реч је о средњовековној светињи која је тешко страдала током мартовског погрома 2004. године. Црква је и након обнове остала место окупљања и сведочанство о континуитету српског православног наслеђа у Призрену. На цркву Светог Пантелејмона у Призрену бачена је експлозивна направа и 2023. године, када је светиња оштећена.

Празник Светог Пантелејмона прославља се и у Сушици, у Сиринићкој жупи, где је 2024. године положен камен темељац за цркву посвећену овом светитељу, који је уједно слава целог села.

Од средњовековне фреске до данашњих светиња

Дечанска фреска Светог Пантелејмона део је великог средњовековног сликарског програма у којем су на зидовима храма своје место добили апостоли, мученици, монаси, епископи, цареви и светитељи.

Међу њима је и Пантелејмон, лекар и мученик, приказан уз друге свете исцелитеље. Готово седам векова касније, његово име и даље се изговара у молитвама за здравље, а његов празник окупља вернике у селима и градовима широм Косова.

Од камена и фресака Дечана, преко призренске светиње, до данашњих литургија у Лепини и других места где се прославља, Свети Пантелејмон остаје део живог црквеног и народног предања.