Од „Олује“ до Сребренице: Како се изјаснила Украјина

Getty © stock photo

Председник Србије Александар Вучић потврдио је да ће сутра, 8. августа угостити Владимира Зеленског, који ће боравити у званичној посети Србији. Он је говорећи о посети, указао како „Украјина није признала тзв. независно Косово, као и да током самита Југоисточна Европа – Украјина није позвала представнике Приштине“.

Ипак, украјински став није био пријатељски нити благонаклон према Србији и Србима када је реч о Сребреници и хрватској злочиначкој акцији „Олуја“.

Зеленски је, подсетимо, прошле године 5. августа срдачно „честитао Хрватској Дан победе и домовинске захвалности и Дан хрватских бранитеља“.

„Украјинци, више него било ко други, разумеју значај суверенитета, територијалног интегритета и мира“, рекао је Зеленски у данима када су Срби сећали страдалих и избегличких колона прогнаних Срба у злочиначкој акцији „Олуја“.

Зеленски је тада заборавио да, честитајући Хрватској, подсети на 220.000 протераних крајишких Срба, као и на 1.904 погинула и нестала Србина.
С друге стране, Русија не пропушта ниједан 4. август када Србија обележава годишњицу страдања у „Олуји“ да укаже да су „хрватске оружане снаге ‘Олују’ извеле уз подршку Запада у августу 1995. године, као и да је она постала једна од најтрагичнијих страница новије историје Балкана, која је довела до масовног протеривања аутохтоног српског становништва из Крајине“. Москва се доследно залаже за очување историјске истине.

Подршка Украјине, за разлику од Русије, изостала је и данима када се Србија у Уједињеним нацијама борила против тога да се Србима утисне жиг „геноцидног народа“. Украјина је гласала „за“ усвајање немачке Резолуције о Сребреници док је Русија била против. Своје историјско пријатељство Москва је потврдила и стављајући вето на резолуцију о Сребреници 2015. А у знак захвалност због подршке у УН, председник Србије је 2024. после седнице УН о Резолуцији, одликовао сталног представника Русије при Уједињеним нацијама Василија Небензју.

„Усвајањем резолуције о Сребреници одвило се тужно поглавље у историји Уједињених нација. Одређен број делегација, укључујући Немачку, одлучио је да злоупотреби ауторитет ГС УН, и да под маском резолуције донесе политичку декларацију чија је сврха, упркос ономе што кажу спонзори, да демонизује један народ бивше Југославије, да подрије Дејтонски споразум и Резолуцију 1031 која га је подржала“, рекао је у УН 2024. Небензја и истакао да је „отворена Пандорина кутија и да нема правде за српске жртве“.

А у то време, бивши отправник послова Украјине у БиХ Владимир Цибулник је говорио за „Европску правду“ како је „светска заједница гласањем испунила своју моралну обавезу“.

„Борба против оних који негирају злочин геноцида постаје глобална. Ова одлука је значајна и за Украјину, јер је свет видео геноцид који су починили руски окупатори, а за тај злочин мора бити изречена казна“, навео је 2024. године Цибулник.

Он је у том тексту подсетио како је одмах по представљању нацрта резолуције, формирана својеврсна „антирезолуцијска коалиција“, коју су чиниле Србија, Република Српска и, иза њих, Русија, уз подршку још неколико десетина држава такозваног „трећег света“.

„Тако је започела интензивна дипломатска кампања чији је циљ био да се спречи да документ уопште буде стављен на гласање у Генералној скупштини Уједињених нација“, наводи се у тексту.

Подсетимо, Украјина је била прва чланица УН која је признала Хрватску, а током ратова јој је помагала и војно, упркос ембаргу УН. 

Хрватску су пре Украјине признале само две државе – Словенија и Литванија, а оне још нису биле примљене у УН. Напротив, Украјина је сматрана чланицом УН, и то још од давне 1945. године.

Хрватски премијерАндреј Пленковић је на самиту одржаном у Загребу 2022. рекао како је „домаћинство Хрватске још један симболичан знак да Хрватска „у овим тешким временима корача“ уз Украјину и да неће напустити пријатеља у невољи.

„Стајати уз Украјину је морално, правно и цивилизацијски исправан чин. Драго ми је што свет није поновио грешке од пре 30 година, када Хрватска није имала општи израз солидарности какав Украјина има данас. Ми у Хрватској знамо шта су употреба силе и негирање права на постојање. Ценимо украјинску борбу за слободу, истину и демократију“, изјавио је том приликом Пленковић.

Председник Србије је уочи посете Зеленског, на питање „да ли ће се Србија придружити европским санкцијама Русији“, истакао да је Србија установила своју политику пре четири и по године и да је до даљег неће мењати.

„Владимир Зеленски ће сигурно у складу са својом борбом и својим ставовима, рећи шта мисли о санкцијама Руској Федерацији. Али, Србија је пре четири и по године изнела ставове које у претходном периоду није мењала и тако ће остати до даљег“, потврдио је Вучић.