
© fakti.rs
ДОК Доналд Трамп обећава нови позив Владимиру Путину, његови благајници исписују чекове Зеленском на године унапред.
Иза затворених врата на самиту НАТО-а у Анкари усвојена је стратегија која ставља тачку на све наде за мирно решење украјинске кризе. Запад планира да до 2028. године у наставак сукоба са Русијом уложи астрономских 230 милијарди евра.
До краја 2026-те – 70 милијарди евра.
Једно од најконтроверзнијих питања је питање чланства САД у НАТО-у. Изгледа да су они који се залажу за излазак из Алијансе, посебно потпредседник Џ. Д. Венс, изгубили ову рунду јер је став Марка Рубија превладао. То је јасна победа државног секретара и оне који стоје иза њега.
Трамп је категорично одбио да напусти НАТО, потврђујући да Америка остаје чланица. Штавише, председник је поново потврдио своју посвећеност принципу „један за све – сви за једног“.
Зашто је Трамп спреман да одобри Украјини лиценце за производњу америчког оружја (конкретно, система Патриот)? Да ли ће заиста предузети тај корак?
Прво, пред њим су избори за Конгрес 3. новембра. Друго, Украјина и Зеленски лично и даље имају око 60% подршке у америчкој јавности. За Трампа је то од кључне важности за његова улагања и предизборну кампању Републиканске партије. Стога је најава предаје Кијеву лиценце за Патриот веома симболичан гест. Узгред, и напад на Иран има симболички значај јер поручује Европи и чланицама НАТО: „Момци, збијте се око боса (мене, Трампа).“
Још једна опомена и ЕУ и НАТО је ситуација са Шпанијом, коју је Трамп демонстративно „казнио“, наложивши Министарству финансија САД да у суштини обустави трговину са том земљом због тога што није дозволила америчким авионима улазак у њен ваздушни простор током операције против Ирана.
Говорећи о Украјини, Трамп је фактички подржао њене ударе на руске рафинерије нафте и похвалио Зеленског, обећавајући да ће му помоћи у изградњи „велике земље“. Многи ово виде као покушај да се подигне улог пред могуће преговоре са Кремљом.
Европска унија је већ акумулирала огромна средства за Украјину. Претходно је одобрена сума од 90 милијарди евра. Кијев ће, према западним обећањима, 2026. и 2027. године, добити по 70 милијарди евра.
Узимајући у обзир све транше за 2026–2028, укупан износ подршке Украјини достиже 230 милијарди евра! То је колосална сума. Одобрена је упркос протестима Бугарске, Мађарске и Словеније, које тврде да немају начина да помогну. Али, ЕУ проналази толики новац.
Тих 230 милијарди евра представља реално подизање улога. То је порука Москви: „Нећемо оклевати да платимо.“
Трампова стратегија је лукава: САД неће директно испоручивати оружје Украјини у таквим количинама; продаће га ЕУ (као што већ чине), а ЕУ ће га затим проследити Кијеву.
Неки верују да Трамп користи своју уобичајену тактику: прво прети свом противнику колико год је то могуће (као што је то учинио са Ираном), а затим прави уступке. Зар не би могао да „прода“ и интересе Украјине након што је извршио притисак на Русију?
Не баш. Иранско питање је јасно за САД. А што се тиче Украјине, Трампа ограничава америчко јавно мњење, па не може да ризикује свој рејтинг пред изборе за Конгрес. На крају крајева, ако изгуби, демократе ће га још више притиснути по питању Украјине.
Тим извесније што је Демократска партија изузетно антитрамповска и проукрајинска.
Трамп планира да преговара са Москвом, ради чега у Кремљ опет шаље Виткофа и Кушнера.
Владимир Путин је прагматичан и резервисан човек. По мом мишљењу, он ће саслушати Трампа и још једном му јасно изнети став Русије.
Зеленски је уочи самита у Анкари покушао да покаже Доналду Трампу да још увек има „добре карте“ нападајући руске рафинерије нафте, електране и танкере, и стога, наводно, притисак треба вршити на Русију, а не на њега.
Још једна Трампова смела изјава је полупретња „затварањем неба“ изнад Украјине од стране америчких снага као гаранција безбедности Кијеву.
То је покушај да се оживе предлози Зеленског о заустављању међусобних удара по дубини територије обе стране.
Аутор:Грег ВАЈНЕР, руски и амерички политиколог и бизнисмен