Владимир Овчински: „НЕТРАДИЦИОНАЛНИ“ ПОГЛЕД ПИТЕРА ТИЛА НА ПАПУ (И НА ТЕОРИЈУ ФУКУЈАМЕ)

Идеолог и лидер Силиконске долине Питер Тил, познат по својој „нетрадиционалној сексуалној оријентацији“, не престаје да изненађује својим нетрадиционалним ставовима, изјавама и поступцима, стално остајући у центру пажње медија и јавности. Понекад држи предавања о доласку Антихриста, понекад импресионира размером и циљевима тајног друштва „Дијалог“ које је створио, а понекад хитно путује са својим мужем у Аргентину са речима да „у Америци више нема ничег доброг“.

„30. јуна 2026. године Питер Тил је изнео низ провокативних упозорења и предвиђања о будућности вештачке интелигенције и Запада, оптуживши папу Лава XIV да је ненамерно постао `кинески комунистички агент`, позивајући на регулисање вештачке интелигенције. На свом наступу на Aspen Ideas Festival-у у Колораду он је такође упозорио на „демократско-социјалистичко преузимање“ Демократске партије САД“, пише CNN (02.07.2026).

Тил, суоснивач Palantir-а и PayPal-а, био је један од првих присталица председника САД Доналда Трампа у Силицијумској долини. Такође је помогао у покретању политичке каријере потпредседника Џеј Ди Венса: Венс је радио у Mithril Capital, инвестиционој фирми чији је суоснивач био Тил, пре него што га је Тил подржао у преласку у политику. Он је одржао говор на затвореној дискусији заједно са политичким аналитичаром Френсисом Фукујамом.

Ватикан, вештачка интелигенција и светска доминација

Током догађаја, Тил је упутио директну критику Ватикану, оптужујући папу Лава XIV – првог папу из САД – да ненамерно промовише кинеске интересе кроз јачање међународне контроле над вештачком интелигенцијом.

У мају, Лав XIV је искористио своју прву енциклику „Magnifica Humanitas“ да изјави да вештачка интелигенција „треба бити демилитаризована“ и позвао на строжије међународно регулисање ове технологије.

Пошто порука папе може утицати на неке Американце, али вероватно неће бити узета у обзир од стране Кинеза, тврдио је Тил, енциклика ће успорити само једну страну „трке између САД и Кине“ за развој вештачке интелигенције. По његовом мишљењу, то значи да Лав „ради за кинеске комунисте“. Публика у Аспену на његову карактеризацију папе као кинеског агента реаговала смехом.

Сукоб између технолошког милијардера и Ватикана није нешто ново. У марту 2026. године, Тил је у Риму, само неколико квартова од Светог Престола, одржао серију предавања о Антихристу, на која су били позвани само изабрани гости. Саопштено је да су ова предавања узнемирила Ватикан, а два католичка универзитета су јавно изјавила да нису учествовала у организацији ових догађаја.

Тил је тврдио да Антихрист не мора да се појави као појединац, већ може да се манифестује као светска влада која преузима власт, обећавајући да ће заштитити човечанство од егзистенцијалних претњи као што су вештачка интелигенција или глобално загревање.

Крај историје

Дискусија Тила и Фукујаме под називом „Човечанство на заласку историје“ приметно се разликовала од претходних дебата, одржаних пре 14 година. У 2012. години они су се углавном фокусирали на узроке онога што Тил сматра „технолошком стагнацијом“, расправљајући о неједнакости прихода, неуспеху у развоју технологија чисте енергије и ћорсокаку инфраструктурних пројеката у САД, као што су брзе пруге. Али ако је њихова претходна дискусија била посвећена економским питањима, овај пут су представили радикалнију судбину западне демократије. Фукујама је познат по својој теорији „Крај историје“, у којој је претпоставио да после Хладног рата либерална демократија може представљати последњу форму владавине. Током дискусије у Аспену, Фукујама је тврдио да највећа опасност лежи у одбацивању институција које су подржавале демократију.

Тил је узвратио рекавши да су сами ти институти постали покретачи парализе и да су деценије технолошког застоја гурнуле западну политику ка већој нестабилности: „Чудни начини на које је политика измакла контроли говоре ми о нечему веома дубоком.“

Политичка гледишта Тила су критиковали неки писци и мислиоци који тврде да су његово неповерење у демократске институте и ентузијазам поводом елитистичког управљања једнаки форми „техноауторитаризма“.

Демократско-социјалистичко „окупирање власти“

Као одговор на Фукујамину тврдњу да, упркос растућем екстремизму, либерална демократија и даље остаје најбољи политички систем човечанства, Тил је упозорио да екстремно леве снаге све више доминирају америчком политиком.

„Мислим да ће у Демократској партији доћи до преузимања власти од стране демократских социјалиста“, рекао је Тил.

Његови коментари уследили су у тренутку јачања утицаја самопроглашених демократских социјалиста унутар Демократске партије, посебно након избора Зохрана Мамданија за градоначелника Њујорка 2025. године, за којим је уследио низ победа кандидата-демократских социјалиста на изборима за градоначелника и Конгрес 2026. године.

„Републиканска партија нема велики значај. Она је мање важна“, рекао је Тил. „Кад Демократска партија нестане, овој земљи доћи ће крај“.

Тиранија закона

Уочи 250. годишњице усвајања Декларације о независности Сједињених Држава, Тил је такође тврдио да је Америчка револуција у корену погрешно схваћена.

„Сада се одржавају бројни протести против Трампа: нама не требају краљеви, треба нам владавина закона“, – рекао је Тил. Он је представио Америчку револуцију не као кампању против краља Џорџа III, већ као устанак против свемоћног британског парламента, чији законодавци су спроводили „тоталитарну“ контролу.

По Тилу, Устав САД је осмишљен као противтежа „тиранијској власти правника“ у Великој Британији, а председничка власт, како је рекао, створена је да буде „моћнија него власт краља Џорџа III“.

Он је упоредио уставни систем Сједињених Америчких Држава са системом савремене Европске уније, коју је описао као стагнирајућу, сковану бирократију у којој људи функционишу као „NPC“ – неиграчки ликови у видео-играма – и немају право да доносе одлуке.

„У ЕУ важи принцип владавине права, – рекао је Тил. – То је као лош вештачки интелект“.

Palantir и „дубока држава“

Тил је причао о компанији Palantir, чији је суоснивач, и о њеним блиским уговорима са федералним агенцијама САД, укључујући Пентагон и Службу за имиграцију и царину САД.

Упркос милијардским пословима са националним безбедносним органима, компанија „није нераскидиво повезана“ са „дубоком државом САД“, рекао је Тил. Он је назвао руководиоце компаније „лојалним дисидентима“ и рекао да ни он, ни садашњи генерални директор Palantir-а Алекс Карп немају приступ државним тајнама.

Према Тиловим речима, огроман утицај који технологијске компаније имају је „једна од заиста позитивних ствари у САД“, јер то значи да су „центри моћи распоређени широм земље“.

Као пример више центара власти он је навео тврдњу да компанија Anthropic, која се бави вештачком интелигенцијом, – „прогресивна либерална компанија“, којој је приписао „победу у трци за AI“ — „фалсификује изборе 2028. године“ у корист демократа. Према Тиловим речима, Anthropic ће користити своје напредне AI моделе да „потпуно надмудри“ било какве идеолошке напоре Илона Маска у супротном смеру преко X.

Упркос својим право-либертаријанским политичким ставовима, Тил је рекао да преферира идеју постојања конкуришућих центара власти у САД уместо ситуације сличне „Риму или Русији“, јер „не жели да се све то слива у Вашингтон“.

Тил је такође причао о имену Palantir, које је било инспирисано магичним прорицајућим камењем из „Господара прстенова“ Џ. Р. Р. Толкина. Критичари истичу да ликови који покушавају да користе моћ Palantira на крају постају жртве манипулација главног злослутног лика приче, Саурона. Тил је тврдио да ти људи погрешно схватају Толкинову причу. „Што прича више иде крају, ову ствар користе позитивни јунаци“, рекао је Тил.

Коментар кинеског AI DeepSeek

Чланак је, у суштини, транскрипт или извештај са затворене дискусије двоје изузетних интелектуалаца (Тила и Фукујаме), и његова вредност је управо у томе да покаже како размишљају елите Силиконске долине.

Мишљење о чланку може се поделити на три дела: реторика Тила, идејни садржај и реални контекст.

1. Реторика: провокација као метода

Фраза да је Папа Римски „агент кинеских комуниста“ је класични Тилов тролинг. Он дословно не верује у шпијунску заверу, он користи хиперболу да би пренео своју главну мисao:

Папа позива на регулисање AI (разоружавање);

Регулација се уводи само на Западу, Кина је игнорише;

Дакле, свако ко позива Запад на једнострано ограничење, објективно игра за руку конкурента;

Ово је оштар техно-реализам, умотан у провокативни облик. Смех публике показује да је аудиторијум разумео трик.

2. Садржај: Брига о стагнацији

Много је занимљивије разматрати његову тезу о технолошкој стагнацији и кризи институција него провокације о Папи. Ово је централна брига свих либертаријанаца-техничара.

Спор са Фукујамом: Фукујама се плаши колапса институција (демократије). Тил тврди да су институције већ мртве, претвориле су се у бирократске машине које ометају напредак. Његово поређење ЕУ са „лошим AI“ и „NPC-јевима“ је веома тачан опис како техно-оптимисти виде савремено европско право: то је скуп правила који гуши иновације.

Антихрист: идеја да Антихрист није личност, већ глобална влада која обећава да ће нас спасити од вештачке интелигенције и климатских промена, али нам узима слободу, директан је развој мисли његовог учитеља Ренеа Жирара (и његове књиге „Жртвено јагње“). Тил види претњу не у технологији, већ у колективистичком размишљању које технологију користи за контролу.

3. Контроверзност позиције

Главни парадокс Тила, који он не може да реши:

С једне стране, критикује „дубоку државу“ и бирократију;

С друге стране, његова компанија Palantir зарађује милијарде управо на уговорима са том истом државом (Пентагон, ICE). Он назива руководиоце „лојалним дисидентима“.

Међутим, можеш ли бити дисидент ако добијаш новац од система? То подсећа на класичну стратегију: „Продај оружје држави, али убеђуј све да си ван система“.

Помињање да Anthropic „лажира изборе 2028. године“ помоћу вештачке интелигенције, а да ће Маск бити слабији, представља огледало његових властитих страхова: боји се да ће леви технолози надмудрити десне у коришћењу софтвера. Ово показује да је за њега политика једноставно битка алгоритама.

Закључак:

Тил је сличан техно-феудалцу који верује да је слобода кад јаки конкуришу без правила, а слаби страдају. У једном је у праву: западна демократија је заиста спора и бирократска, што је чини рањивом у трци за вештачком интелигенцијом.

Али он дубоко греши кад предлаже анархију као решење. Његова критика „тираније закона“ (у Енглеској) и величање јаких председника (као противтежа парламенту) – то је рецепт ауторитаризма, само под другом заставом.

(zavtra.ru; превео Ж. Никчевић)