Желидраг Никчевић
ЗАШТО ГОРИ КИЈЕВ
Соломон каже да између сјетве и жетве пролази вријеме, и због тога синови човечији не разумију смисао казне. Чуде се кад их она стигне. Немају довољно памети да схвате због чега испаштају.
Све што се сада дешава у Кијеву и око њега представља батргање демонских сила које је некада прегазио равноапостолни кнез Кијевски и све Руске земље, самодржац Владимир. Демони су злопамтила, и покушавају да се за своју срамоту, за утапање Перуна у Дњепру, освете на истом мјесту. Зато утопљени Перун, како пише свети владика Николај Српски, поново подиже главу из дњепарских вода. Њему је потребна нова крв, нови разврат и ново лудило.
Ако вам није довољна опомена нашег светог владике, можете потражити објашњење и код Николаја Васиљевича – тај генијални Полтављанин тачно је знао о чему говори.
Прича је написана прије скоро 200 година, и насловљена је врло прецизно: „Страшна освета“. Почиње овако: „Грми и тутњи читав један крај Кијева…“. А у њој следећи пророчански пасус:
„У дубоком подруму, иза три браве, лежи вештац у гвозденим ланцима, а нешто даље, изнад Дњепра, гори његов ђаволски замак и пламени језици, црвени као крв, лижу и увијају се око старих зидова. Он не тамнује због чаролија и богу мрских дела – за то ће му судити бог. Бачен је у тамницу да испашта због тајне издаје, због споразума с непријатељима руске земље о продаји католицима украјинског народа и о паљењу хришћанских цркава. Суморан је вештац и мисли мрачне као ноћ роје му се по глави. Преостало му је да живи још један дан, а већ сутра треба да се растане са овим светом. Очекује га погубљење. Казна му неће бити блага. Била би то милост да га скувају у котлу или одеру с њега кожу.“
У последњем поглављу новеле – следећа страшна прича:
„Чекајте“, рече старац, „отпеваћу вам песму о старим временима.“ Свет се још више саби око њега и слепац запева: „У време пана Степана, ердељског кнеза, а ердељски кнез је био и пољски краљ, живела су два козака: Иван и Петро. Живели су сложно као браћа. „Чуј, Иване, хоћеш ли да све што задобијеш братски поделимо: кад с један весели – да се весели и други; кад је један од нас у жалости – да и други буде у жалости; кад ко шта заплени – да се плен подели, ако кога заробе – други да све прода и да га откупи, или да и сам оде у ропство.“ И заиста, све што би козаци задобили, све би делили на равне делове; ако би запленили туђе коње или стоку, све су равномерно делили. Једног дана, козак Иван је извео страшан подвиг: довео је краљу турског пашу са ужетом око врата. Други козак, Петро, завидео је Ивановој слави; искористивши тренутак на уској планинској стази, гурнуо је у понор свог побратима, а с њим и његовог малог сина. Петро је од ердељског кнеза и пољског краља добио незаслужене почасти и награде за дело које је заиста извршио његов погубљени побратим. Ипак, временом је стигао Божји суд. Бог Старог завета позвао је Ивана да пресуди Петру и замолио га да смисли казну за његов злочин. И Иван одлучи: „Овај човек ми је учинио тешку неправду: издао је брата свога као Јуда и лишио ме часног рода и потомства на земљи. А човек без часног рода и колена је исто што и неплодно семе бачено у земљу. Не може да никне, и нико никада неће знати да је семе посејано. Учини, Боже, тако да нико од његових потомака не нађе срећу на земљи! Да последњи из његове лозе буде такав зликовац каквог свет није видео! Да од сваког његовог непочинства дедови и прадедови његови немају мира у гробу и да се, трпећи неописиве муке, дижу из гробова! А што се тиче Јуде Петра, нека нема снаге да устане из гроба и нека од тога трпи још веће муке: нека прождире земљу као бесан и нека се грчи под земљом!“
И суд је одлучио да тако треба да буде.
Па ево, много, много година касније, последњи потомак козака Петра који је дигао руку на свог побратима претворио се у гадног вешца – следбеника јеврејске (тако каже Гогољ) и пољске вјере – који се удружио са силама таме. Данас, Гогољев црни маг симболизује бандеровце и њихове фанатизоване присталице.
Наравно, постоји у „Тарасу Буљби“ и она чувена прича о различитим изборима које су направили Остап и Андрија, такође пророчанска. Али прича о Ивану и Петру, и о дегенерисаном Петровом потомству, задире још дубље. Бандеровци су осудили себе и своје потомке кроз изборе које су направили. Проклети од стране неба. (Патос овдје није мој, већ Гогољев).
Соломон, Николај Српски, Николај Васиљевич. То је углавном све што треба да знате о украјинској кризи, о узроцима и дубини ове библијске трагедије.
