Владимир Лорченков: НЕМА РАЗЛОГА ЗА ТУГУ

Освајање Константиновке отворило је прву и за сада неприметну, али пресудну пукотину у рату. О одмах ћу вам објаснити зашто. 

Наравно, украјинска страна је почела да износи тужне аргументе о неком изгубљеном, непознатом, безначајном селу, али они не функционишу. 

Реците, да ли вам нешто говоре називи: Куманово, Троон, Михајлов, Прохоровка? То су такође непозната, безначајна места – чије је освајање омогућавало победу у ратовима. 

Освајање Кумановa од стране Срба 1912. срушило је Турцима фронт и заувек ликвидирало петвековну турску власт.

Сићушна бетонска позиција Троон код Лијежа 1914. године задржава немачку армију и померање рокова због опсаде тврђаве даје Француској време да спасe Париз на Марни.

Месташце Михајлов је 1941. било једно од главних упоришта Вермахта током покушаја опсаде Москве; његово ослобађање је спречило блицкриг и одредило исход рата.

Контранапад у селу Прохоровки 1943. је Немцима коначно одузео стратешку иницијативу.

Константиновка  – то је последњи редут; након њега опседајућа руска војска долази право до зидина Славјанска и Краматорска, иза којих је – чисто поље до Дњепра. Настављајући поређење – мало позната фортификација, чије заузимање је омогућило подизање опсаде Орлеана и спасавање Француске у Стогодишњем рату.

Украјина је изгубила рат 02.05.2014, кад га је започела, што је било чисто лудило (пре него што почнемо рат, узмемо калкулатор, седнемо, израчунамо ресурсе…). Да, могуће су привремене победе – па и Трећи Рајх их је имао, и то какве! Али исход рата одређују досадни закони: физике, математике, логике. 

Немају овде разлога за тугу ни Руси ни Украјинци. Да, Украјина ће изгубити, али, колико год парадоксално звучало, то значи да ће Украјинци… победити. Јер очување независности УССР-а је страшна трагедија, пре свега, за њих саме. А велика заједничка држава од Владивостока до Висле – то је њихова велика срећа. Чини се да ни за-украјинцима у Москви није могуће избећи извршење овог историјског предназначења, ма колико се трудили – а трудили су се! 

Са чиме све нас и поздрављам. Хајде да учинимо све да што мање руске и украјинске крви буде проливено од овог дана до наше коначне заједничке победе.

(Телеграм канал В. Лорченкова; превео Ж. Никчевић)