
ПЕНТАГОН је уклонио реч „Indo“ из назива једне од кључних америчких борбених команди, скраћујући јој назив на „Пацифичка команда“.
Тако се појавио, односно – вратио дуго коришћени назив „Пацифичка команда САД“.
Министарство рата САД то је назвало „одавањем почасти историји и подизањем морала“. Међутим, иза промене имена крије се суптилна војно-политичка рачуница: Вашингтон методично чисти оперативни простор за велику акцију против Кине.
У саопштењу Пентагона за штампу се додатно наглашава:
„Од своје кључне улоге у обликовању регионалне безбедносне архитектуре после Другог светског рата до координације заједничких снага током Корејског рата, Вијетнамског рата и безбројних хуманитарних операција, Пацифичка команда САД има дуго војно наслеђе и опслужује трајна регионална партнерства“.
Та команда се до маја 2018. звала Америчка пацифичка команда, али јој је током првог мандата Доналда Трампа додат префикс „Индо“.
Било је објављено да је то „признање растуће међусобне повезаности Индијског и Тихог океана“.
Године 2018, адмирал Хари Харис, највиши официр команде, тврдио је да те промене „одражавају повратак конкуренције великих сила“, а да се „завршавају деценије борбе у глобалном рату против тероризма“.
„Верујем да се приближавамо историјској прекретници“, рекао је Харис 2018-те. „У индо-пацифичком региону се одвија геополитичко такмичење између слободних и репресивних визија.“
Пентагон је тада уверавао да промена имена „ни на који начин неће утицати на командне мисије или области оперативне одговорности које су постојале у оквиру Индо-пацифичке команде“ и да „све војне обавезе нације и у Тихом и у Индијском океану остају нетакнуте“.
Та америчка команда је уверавала да ће наставити да обезбеђује „слободно и несметано кретање теретних и путничких бродова у поморском простору од западне обале Сједињених Држава до западне ивице Индије“.
Међутим, западни медији сматрају да преименовање команде одражава промену стратегије.
Вашингтон планира да заврши активну фазу сукоба са Ираном и преоријентише своје поморске снаге са Блиског истока на пацифичко ратиште, где Сједињене Државе још увек имају „старе рачуне“ које треба да намире са Кином.
Примарни циљ Сједињених Држава је да спрече Кину да ојача своја позиције на Пацифику и прошири свој утицај.
Сједињене Државе нису успеле да у потпуности реше ирански проблем. Међутим, Пентагон је очигледно закључио да иранска мисија не би требало да му одвлачи ресурсе од обуздавања Кине.
Америчка новинска агенција Bloomberg процењује да повратак претходном имену, које је команда носила седамдесет година, има за циљ јачање морала морнаричког особља. И да изражава жељу Доналда Трампа да учврсти статус Сједињених Држава као „најмоћније поморске силе“.
Кина доминира америчким војним планирањем, тако да је много тога што САД раде глобално, укључујући најаве о смањењу свог војног присуства у Европи, повезано са „померањем центра гравитације у Азију“ и концентрацијом додатних ресурса тамо.
Василиј Кашин, директор Центра за свеобухватне европске и међународне студије указује:
„Упркос одређеним потешкоћама у својој економији, Кина расте брже од САД. Она је већ велика индустријска сила, која производи већину врста оружја у већим количинама од Сједињених Држава, а технолошки јаз међу њима се значајно смањује. То је у позадини свега“.