Јован Братић: Идеолошка „сеча кнезова” на српској Википедији

Српска верзија Википедије годинама бележи високу посећеност и садржи 700.000 чланака. Ово издање Википедије тренутно се суочава са најозбиљнијом кризом у историји, која доводи у питање њену даљу одрживост. Према тврдњама чланова заједнице, пројекту услед координисане злонамерне кампање прети озбиљно реструктурирање. У уредничкој заједници се помиње чак и могућност гашења или спајања са другим језичким издањима.

Википедија je кључни пројекат којим руководи Задужбина Викимедије (енгл. Wikimedia Foundation) са седиштем у Калифорнији. Функционише кроз рад уредника чије је уређивање потпуно добровољно. Задужбина Викимедије задржава сва извршна права и арбитрира над језичким пројектима у одређеним ванредним случајевима и околностима.

У америчким медијима, као што су Вашингтон пост, Њујорк пост и други, у последњих неколико година објављено је више критичких текстова везаних за принципијелност и наводно политичко агитовање ове организације. Одређену дозу нетрпељивости према „десним садржајима” потврђује неколико истраживања, као и сам кооснивач Википедије, Лари Сангер.

Блокирани уредници

Задужбина Викимедије је 30. марта 2026. без икаквог претходног упозорења, трајно блокирала или строго опоменула девет најпродуктивнијих уредника и администратора Википедије на српском. Међу трајно блокиранима су истакнути уредници Sadko, MareBG, Ruach Chayim, CarRadovan, НиколаБ и Боки, док су опомене пред искључење добили Ран-кан, Soundwaveserb и Novak Watchman.

Блокирана група волонтера је заједно направила више од милион измена на Википедији, написала преко 18.000 чланака, уредила правила и смерница пројекта, помагала новајлије и годинама чувала пројекат од вандализама. Упркос њиховом изузетном доприносу, објашњење за најстроже санкције било је формулисано у бирократском тону, без конкретних доказа или детаљнијег образложења.

Није било одговора на директна питања уредника зашто је дошло до блокаде. У знак солидарности, још три администратора су поднела оставке. Тиме је број активних администратора на пројекту сведен на најмањи број у последњих 20 година. Драстична и изненадна блокада истакнутих уредника Википедије је наишла на једногласну осуду преосталих чланова уредничке заједнице. Они су свој протест изразили у виду отвореног писма.

Из извора унутар уредничке заједнице, блиских Задужбини Викимедије, сазнајемо да Задужбина поседује интерни извештај о ср.вики. Једна од кључних замерки је то што значајан део уредника у одређеној мери показује русофилске ставове. Додатно, имали су „дојаву” да се група сада блокираних уредника координише ван Википедије.

Оно што је посебно необично у овом догађају без преседана јесте чињеница да су блокирани уредници од 2024. до 2026. били мета претњи и покушаја уцене, све у циљу престанка њиховог рада, што је у делу заједнице отворило питања о могућем ширем координисаном утицају и манипулацијама.

Према наводима из више извора блиских заједници, иза ове „сече кнезова” стоји дуготрајна и организована кампања групе домаћих активиста. Њихов главни циљ је преузимање контроле над пројектом како би реинтерпретирали историјске и политичке догађаје, нарочито оне везане за ратове деведесетих, теме идентитета и рода.

Како би остварили своје циљеве, активисти су се послужили низом манипулативних метода:

– Пласирали су тенденциозне текстове упитно кредибилних аутора у недељницима Време и Радар. У недељнику Време објављен је текст активисте, биолога и новинара, Јована Калема који је послужио као својеврсна „листа за одстрел”, све у циљу „кенселовања” неистомишљеника. Даље, у недељнику Радар је један наводни студент, потписан иницијалима, представио пропагандни наратив према којем администратори Википедије на српском раде за тренутно доминантну политичку странку у Србији.

– Организовали су широку кампању на друштвеним мрежама X, Инстаграм, Редит и путем сервера за разговоре програма Дискорд.

– Упоредо је вођена и интензивна Јутјуб кампања на простору Србије и Црне Горе.

– Више особа је лажно анонимно пријављивало утицајне уреднике Задужбини Викимедије, оптужујући их за: мизогинију, дискриминацију, ултранационализам, русофилство и тајну сарадњу са Владом Србије и службама безбедности.

Организована акција

Предводници ове кампање били су уредници под корисничким именима Aca, који је пре неколико година најубедљивијим консензусом у историји ср.вики изгубио администраторска права због кршења правила и прављења бројних интерних раскола, те његов сарадник, „утицајни твитераш” уредник ImStevan. Они су страним уредницима приватним путем, мимо свих правила, преко платформе Дискорд, скретали пажњу на наводна непочинства српских уредника, ради њихове дискредитације. У исто време су себе представљали као „узбуњиваче” и „жртве терора десничара”.

Поводом ових дешавања и блокада, коментар je у име Викимедије Србије (НВО која је огранак Задужбине) дао председник удружења Филип Маљковић. Он је строго осудио овакав исход и оценио га као претеран и неадекватан.

На пројекту тренутно влада атмосфера страха, огорчености и неповерења, што је довело до драстичног пада активности и стварања вакуума власти. У међувремену су се активирали истакнути уредници из земаља суседних Србији, који су радили на томе да остваре одређени број измена на Википедији, чиме остварују право гласа у свим важним гласањима и тако могу директно утицати на развој догађаја и кадрирање.

Последице блокада већ су озбиљно угрозиле функционисање пројекта. Од најуспешнијег језичког издања Википедије на Балкану, Википедија на српском језику је извесно сведена на ниво који је најнижи у новијој историји. Последице су већ видљиве: преостала четворица активних администратора су преоптерећена, док се заостатак у прегледу и патролирању нових измена непрестано увећава.

Уклањањем искусних уредника, који су доследно и инклузивно представљали различита становишта, Википедија на српском језику губи део свог дугогодишњег ранијег кредибилитета. Услед контроверзи које прате ова дешавања, као и у условима убрзаног развоја вештачке интелигенције и све већих изазова, њена будућност делује неизвесније него икада раније.

Аутор је новинар портала Central news. Ексклузивно за Нови Стандард.

Извор: Нови Стандард

Насловна фотографија: Oberon Copeland @veryinformed.com on Unsplash