Редитељ филма „Авијатичар“: Сукоб источне и западне цивилизације је вечан
Фестивал руског филма није класичан филмски догађај, то је сусрет два народа која спајају историја, традиција и вера, али и заједничко схватање слободарског света.
Поводом београдске премијере филма „Авијатичар“, модерне адаптације истоименог романа, редакција РТ Балкан са редитељемЈегором Кончаловским разговарала је о филму, Русији, Србији и времену великих промена.
Кончаловски је истакао да су различите реакције гледалаца на ово остварење.
„Неки обожавају роман, па кажу да смо га покварили. Неко о овом делу размишља шире – и филм им се допада“, наводи Кончеловски.
Објашњава како је књижевност увек испред филма. Зато што, кад читалац чита књигу, он у својој глави снима сопствени филм.
„Као друго, писац романа Јевгениј Водолазкин веома је задовољан филмом. И за мене је то некако умирујуће. И треће, огромни роман је тешко буквално интерпретирати као филм. Роман је пре као серија. Зато је за мене важно да је то Водолазкин разумео. Било ми је важно да ухватим неке основне идеје филма, па да их онда пропустим кроз киноматографско размишљање“, истиче Кончаловски.
Редитељ подсећа да је филм засебно уметничко дело.
„Тако постоји роман ‘Евгеније Оњегин и опера’. Постоји врло много интерпретација књижевности. И, зато ми се чини да редитељ сме себи да дозволи одступање од романа. Али, ми смо се трудили, дуго смо радили овај филм, три године, и чини ми се да се то види на екрану. Филм је, по мом мишљењу, урађен врло квалитетно. Зато се надам да ће наћи публику“, наводи Кончаловски.
Главни јунак је руски авијатичар с почетка 20. века, а многи авијатичари су након револуције дошли у Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца и покренули авијацију Краљевине. На питање колико је ова трагична прича мост између српског и руског народа, редитељ указује „да је авијатичара на почетку прошлог века било врло мало“.
„То су биле звезде, истакнути људи, нова аристократија. Зато није тајна да многи изузетни људи, писци, мислиоци, официри после Првог светског рата нису прихватили совјетску власт и да су прешли у Србију. Зато је то што је српско ваздухопловство, стварано уз учешће руских авијатичара, по мом мишљењу, сасвим логично.
Почетком 20. века постоји вела супротстављеност две цивилизације, истиче Кончаловски и објашњава да је реч о западној, латинској и православне, византијске.
„Та пукотина пролази, између осталог, и преко Украјине. Западне Украјине и источне – Донбаса. По мишљењу, тај сукоб је вечан. Они се плаше православне цивилизације. Руски народ су хришћани, али другачији хришћани. Они јесу бели, али другачији бели. И ми потпуто другачије доживљавамо простор. Иза нас је Сибир, све до Тихог океана. Ми нудимо алтернативу. Велики руски писци – Достојевски, Чехов, Толстој – размишљали су о томе који је смисао живота. Западни писци Стендал, Балзак, Мопасан, који су Французи, као и Енглези Дикенс, Голдсмит, Текери размишљали су о томе како живети“, сматра Кончаловски.
Код протестаната, како указује, ако си сиромашан и болестан, то значи да те Бог не воли, ако си богат, значи да те Бог воли.
„Код нас православаца, то је обрнуто“, објашњава Кончаловски.
На питање да ли има утисак да је српска публика права која ће разумети радњу филма, редитељ каже да не зна како је у Србији и да на то нема одговора, али да су у Русији почели да посматрају историју као јединствену целину. Напокон смо почели да посматрамо историју као непрекидан процес.
„Постојала је царска Русија, биле су историјске катаклизме, постојала је Совјетска Русија, велики Совјетски Савез са Гагарином, са победом у Великом отаџбинском рату. Потом су опет уследиле катаклизме, па је настала нова Русија. Тај вечити проблем ‘црвених’ и ‘белих’ одлази, надам се, у други план. У том смислу, можда се то наслућује у овом филму“, наводи Кончаловски.
На питање какав би свет волео да затекне уколико би се као јунак Платонов био замрзнут па пробудио после 100 година, Кончеловски каже да не би волео да доживи Платонова.
„Али када би се то десило, желео бих да на карти света видим снажну Русију, која је један од центара утицаја. Да не буде сукоба са западним светом. И волео бих да нас не победи вештачка интелигенција“, истиче редитељ.
Говорећи о томе да ли се у будућности може очекивати још нека његова сарадња са српским кинематографима, редитељ подсећа да одавно сарађује са српским кинематографима.
„Мој сарадник на ‘Авијатичару’, и сада заједно пишемо три сценарија, јесте Србин Мирослав Станковић. Отац му је Србин, мајка Рускиња и нас двојица се телефоном чујемо по десет пута дневно. Зато се према Србима односим као према Русима. Волео бих да успем да снимим још 10 филмова, а сасвим је могуће да неки од тих филмова буде снимљен са српским колегама“, закључује Кончаловски.
