Ћеранић: Српска је на добром курсу, своје навигацијске карте је пажљиво одабрала

(Трибина је одржана 27. маја у Прес-центру УНС, у организацији портала „Све о Српској“ и „Факти“, уз подршку Представништва РС у Србији)

НАВИГАЦИЈСКЕ карте неопходне су, а њихово познавање кључно је у поморској и ваздушној пловидби. Тако ће капетан брод којим управља довести у сигурну луку, претходно избјегавајући отворене и скривене опасности. Имаће мирно море, клонећи се опасних вјетрова.

И у геополитичком смислу навигацијске карте су веома важне. Државници се од политичара разликују по томе што прате геополитичке прилике, читају геополитичке поруке и прилагођавају им своје одлуке и поступке.

Шта нам у том смислу говоре одвојени сусрети кинеског предсједника Сија са америчким, а убрзо затим и руским предсједником у Пекингу?

Сусрети су услиједили непосредно један за другим и привукли свјетску пажњу. Зашто Трамп долази у Пекинг након толико тешких ријечи и оптужби које је о Кини изговорио?

Израелски премијер Натањаху успио је да у отворени сукоб са Ираном укључи и Сједињене Државе, и то у врло незгодно вријеме по америчког предсједника, јер се 3. новембра одржавају амерички међуизбори (midterm elections), на којима се бира свих 435 чланова Представничког дома и 34 од 100 сенатора, као и велики број гувернера савезних држава.

Како се међуизбори одржавају на половини мандата америчког предсједника, они су важан тест актуелне америчке администрације и односа снага републиканаца и демократа. Трампу баш не цвјетају руже; још увијек је иранска блокада Ормуског мореуза за њега неријешена загонетка.

Стога је услиједило његово путовање у Пекинг, а по одласку Трампове вишечлане делегације из Забрањеног града – у кинеску престоницу стигао је руски предсједник Путин. Међутим, америчко-кинески самит у Пекингу био је само први у низу који тек треба да услиједи.

Трампу је горило под ногама због иранске пријетње дугорочном блокадом проласка танкера, те је покушао да било шта напречац ријеши. Ипак, прва тема тицала се трговине, односно могућности увоза у Кину америчких пољопривредних производа и авиона компаније Boeing, и то чак 200 летјелица.

Након тога на ред су дошле конкретније теме – Иран и рат на Блиском истоку.

Свакако да је Трампу потребно кинеско посредништво у смислу смиривања кризе, на шта је услиједило кинеско контрапитање везано за најаву америчког извоза оружја на Тајван. Све у свему, радило се о политичким споразумима који су више личили на трговинске.

Сусрет је протекао у свечаној атмосфери, али је особље Бијеле куће пред укрцавање у Air Force One уклонило и бацило предмете које су кинески домаћини подијелили делегацији, укључујући акредитације, привремене телефоне и беџеве.

То говори да је Трампов и Сијев сусрет обиљежило неповјерење.

Руски предсједник Путин дочекан је са више исказане срдачности, што говори да руско-кинеска сарадња постаје свеобухватна и да се развија у знаку стратешког партнерства. То уједно указује на даље напоре саговорника у изградњи мултиполарног свијета и новог модела међународних односа.

Свакако да је једна од важнијих економских тема била изградња гасовода Power of Siberia 2, којим би Русија усмјеравала огромне количине гаса ка Кини. За Москву је то кључно због губитка европског тржишта, а Кина настоји да обезбиједи дугорочну енергетску стабилност.

Украјина и односи са Западом, Тајван и америчко-кинески односи, БРИКС, ШОС, али и војно-техничка сарадња били су дио агенде. Све у свему, осовина Москва–Пекинг остаје стабилна, а Русија и Кина постају креатори новог, постзападног свијета.

Све указује на то да је Кина постала мост, односно посредник између најзначајнијих геополитичких актера у рјешавању глобалних криза. Сигурно је да ће нових састанака бити. То, наравно, не значи да ће проблеми настали у Ормуском заливу, на Блиском истоку и у Украјини ускоро бити ријешени. Важно је да о њима разговарају компетентни и најважнији актери на свјетској сцени. Једни без других не могу.

Нова тријада свјетских сила се створила.

Тако Пекинг постаје нова Јалта. Разумљиво, састав саговорника у односу на Јалту 1 биће измијењен, али незнатно. Умјесто Черчила, за столом ће сједити кинески предсједник Си. Интересне сфере се назиру, а поједине су већ означене.

Америка (оба континента, и Сјеверна и Јужна) биће америчка зона, азијско-пацифички регион кинеска интересна сфера, Русији припадају бивше совјетске републике и Балкан. Блиски исток је, опет, амерички, али посредством Израела.

Гдје су у свему томе Европска унија и Велика Британија?

Потпуно на политичкој, али и економској маргини. Уколико сукоб Сједињених Држава и Израела са Ираном поново ескалира, а ствари иду у том правцу, ни у Украјини се ситуација неће смирити. Уље на ватру доливаће Британци и Нијемци, из само њима знаних разлога. То значи да није искључено да Европу поново захвати ратни пламен.

Али, важно је да о свјетским кризама разговарају најпозванији, а то Си, Путин и Трамп свакако јесу. Урсулу фон дер Лајен, Кају Калас, па ни њемачког канцелара Мерца, у тим круговима нико озбиљно не доживљава.

Читање геополитичких порука и добра процјена развоја ситуације одувијек су били вјештина која је одликовала државнике и разликовала их од политичара. У том смислу, Српска је на добром курсу, а навигацијске карте су пажљиво одабране.

Са Русијом и Кином односи су срдачни, са Трамповом администрацијом све бољи, а са Израелом постоји међусобно разумијевање.