
Навршава се 34 године од страдања припадника ЈНА у Добровољачкој улици у Сарајеву, када су 2. и 3. маја 1992. године, убијена 42 војника, 71 је рањен, а 207 заробљено и мучено у логорима. После више од три деценије, подигнута је оптужница против десет лица за ове злочине.
Почетком маја 1992. године, злочин над недужним војницима, официрима и цивилима на служби у Југословенској народној армији, током договореног мирног повлачења из Сарајева, починили су припадници тзв. Армије БиХ, Територијалне одбране БиХ и паравојних муслиманских формација којима су командовали предратни криминалци.
“Зелене беретке” су 2. маја напале Дом ЈНА у Сарајеву и неколико других војних пунктова у граду и убили 14 припадника ЈНА.
Као одговор на те нападе, припадници ЈНА су, истог дана, на сарајевском аеродрому задржали муслиманског вођу Алију Изетбеговића, који се у пратњи потпредседника владе Златка Лагумџије и ћерке Сабине враћао са мировних преговора у Лисабону.
Изетбеговић је, подсећа РТС, одведен у касарну ЈНА у Лукавици, надомак Сарајева, ради преговора о безбедној евакуацији војника, официра и цивила на служби у ЈНА из команде Друге војне области, као и других касарни које су биле под опсадом муслиманских снага у Сарајеву.
У преговорима су учествовали тадашњи командант Друге војне области ЈНА, генерал Милутин Кукањац, командант мировних снага УН канадски генерал Луис Мекензи, члан Председништва БиХ Ејуп Ганић, а безбедну евакуацију гарантовао је сам Изетбеговић.
Пошто је споразум постигнут, колона са возилима ЈНА кренула је наредног дана из команде у насељу Бистрик, а на њеном челу налазио се транспортер у којем су, као заштитници, били Изетбеговић, генерали Луис Мекензи и Кукањац.
Само километар даље, када је транспортер на челу конвоја избио из Добровољачке улице на Скендерију, око 20 територијалаца препречило је возило, одсекавши остатак колоне, а из околних кућа, са само педесетак метара, муслиманске снаге отвориле су ватру.
Припадници ЈНА, углавном млади војници, беспомоћно су седели у возилима и на камионима, а, према сведочењима преживелих, ликвидације су биле бруталне – нападачи су извлачили ненаоружане војнике, официре и цивилна лица која су уз понижавање, рањавали и убијали на улици.
Начелник “плавих шлемова” генерал Луис Мекензи записао је тада: “Био је то дефинитивно најгори дан у мом животу”.
“Могао сам да видим како војници територијалне одбране протурају цеви кроз прозоре цивилних аутомобила, који су били део конвоја, и пуцају. Видео сам како се крв слива низ ветробране кола”, написао је у својој књизи, “Чувар мира – пут у Сарајево”, генерал Мекензи.
Према подацима Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица, 2. и 3. маја у Сарајеву је погинуло најмање 28 припадника ЈНА.
Центар јавне безбедности Источно Сарајево поднео је 2005. године кривичну пријаву против 15 особа осумњичених за овај злочин, али је Тужилаштво БиХ истрагу покренуло тек у новембру 2007. године. Међународни тужилац у БиХ Џуд Романо донео је у јануару 2012. године одлуку о обустављању истраге.
Тужилаштво БиХ је 20. новембра 2018. године донело наредбу о поновном покретању истраге у предмету “Добровољачка”, а Суд БиХ је у мају 2022. године потврдио оптужницу против десет особа које се терете за ратни злочин.
Међу оптуженима су Ејуп Ганић, као члан Председништва РБиХ, Заим Бацковић, као члан Оперативног штаба Територијалне одбране РБиХ, и Јусуф Пушина, као помоћник министра унутрашњих послова РБиХ и начелник штаба МУП-а РБиХ.
У бившој Добровољачкој улици у Сарајеву данас су положене беле руже и прислужене свеће на место где су на данашњи дан 1992. године паравојне муслиманске снаге извршиле масакр над припадницима ЈНА који су се мирно повлачили из Сарајева према Лукавици, преноси РТРС.
Након помена у Миљевићима породице убијених и бројне делегације упутиле су се аутобусима у Сарајево, у улицу Хамдије Кршевљаковића, бившу Добровољачку, где су мирном шетњом, полагањем цвећа и паљењем свећа одали помен страдалим припадницима ЈНА.
Присутни су били и српски члан Председништва БиХ Жељка Цвијановић, министар финансија и трезора у Савету министара Срђан Амиџић, министри у Влади Републике Српске Рада Остојић и Драга Мастиловић, заменик министра одбране у Савету министара Александар Гогановић. Присутни су били и народни посланици и српски у заједничким институцијама БиХ, представници удружења проистеклих из Одбрамбено-отаџбинског рата, града Источно Сарајево, као и општина у његовом саставу.
Полиција Републике Српске обезбеђивала је пут до Враца, где су је на међуентитетској линији преузели припадници МУП-а Кантона Сарајево, и то у великом броју.
(РТ Балкан, 03.05.2026)