ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА НИЈЕ ИМАЛА ИНКВИЗИЦИЈУ

ДУХОВНИ РАТ СЕ НЕ ВОДИ МАЧЕВИМА

Историја Цркве није историја државе и државног насиља.

Господ наш Исус Христос је забранио Светом Петру да Га оружјем брани (Мт. 26,51-52), наглашавајући пред Петром да Царство Његово није од овога света. Зато је прича о анатемама онима који другачије мисле, па чак и наопако раде, бременита најстрашнијим могућим опасностима.

Обратимо се Светом Јовану Златоусту, учитељу Цркве Божје, који је о рату против јеретика говорио следеће: „Ја и кад рат будем водио против јеретика, нећу ратовати с људима, већ ћу одстрањивати заблуду и чистити од трулежи. Мој је обичај трпети прогоне, а не прогањати, трпети муке, а не мучити. Тако је и Христос побеђивао, не разапињући друге, већ разапевши Себе“.

Додавао је: „Не треба мрзети (неверне), већ бити милосрдан (према њима), јер ако будеш мрзео, како ћеш онда са успехом обратити онога који се налази у заблуди? Како ћеш се молити за невернога?“ Такође, његова реч је била одлучна у одбрани љубави: „Да и чудеса чиниш, и да мртве васкрсаваш, никада ти се незнабошци неће тако дивити, као када те виде, да си милостив и кротак, и да имаш благо понашање. Није ни то мали успех, јер ће се многи ослободити од зла. Та ништа не може тако силно привући као љубав (…) Тако дакле и ми поступајмо с незнабошцима – снисходљиво и са љубављу, јер је она велика учитељица, која је кадра и од заблуде одвратити и преобразити и привести хришћанству, и од камења – људе направити!“

Јер, опет по Златоустом: наш циљ није да победимо, него да придобијемо одељену браћу. Они су наша браћа, без обзира на околности у којима смо се обрели. Борити се дакле, за Истину, али не без Љубави!

ПИСМО ПРОТИВ СПАЉИВАЊА ЈЕРЕТИКА

У 15. веку, када се у Русији појавила јерес јудејствујући, старац Јосиф Волоцки залагао се за строго кажњавање јеретика. Међутим, ученици Светог Нила Сорског сматрали су да се не сме с заборавити Нови Завет.

Они су старцу Јосифу упутили следеће писмо: „Посланица старца Јосифа из његовог манастира, који се налазп на (реци) Волоци, о. Касијану, архимандриту јурјевском и о другим јеретицима, послата самодржцу руске земље, господару великом кнезу Василију Ивановичу о томе да је једно те исто – убити грешника или јеретика рукама или молитвом јер: Мојсије је рукама разбио плоче закона, пророк Илија је заклао четири стотине свештеника, Финес је пробо рођака који је блудничио са Мадијамљанком, у време цара Нерона апостол Петар је молитвом потукао Симона мага, а апостол Павле је молитвом ослепео Елима мага; Лав, епископ катански је епитрахиљем везао Илиодора мага и спалио га је, а није изашао из огња све док овај није изгорео; и тај исти епископ сажегао је другог мага -Исидора, у присуству грчког цара. И због ових разлога (који се тичу тога да ли је све једно да ли се грешник или јеретик убијају руком или молитвом) молимо се теби, господару, да ти својим владарским судом најзад искорениш коров опаке јереси.

Старци из Кириловог манастира, и сви заволошки старци, насупрот посланици старца Јосифа, дају супротна сведочанства из Светог писма – о томе да јеретике који се не покају и непокорни су, треба држати у заточењу, а оне који се кају и који проклињу своју јерес – Црква Божија прима раширених руку, јер Син Божији се грешних ради оваплотио, и дошао да пронађе и спасе заблуделе.

Господине старче Јосифе, то да је Мојсије рукама разбио плоче – то заиста тако и јесте. Али када је Бог хтео да уништи Израиљ који се клањао телету, Мојсије се супротставио Господу и рекао: „Господе, ако ове побијеш, мене убиј првог.“ И Бог није уништио Израиља Мојсија ради. Видиш ли, господине, како је љубав према грешницима и преступницима утолила гнев Божији. Исто је тако, господине, пророк Илија ревнујући о Господу Богу сведржитељу заклао четиристо свештеника Валових – јер се нису покајали. А други су се покајали, и њихово је покајање прихватио, а међу њима је био и пророк Авдија, који је био удостојен пророчког дара. А Финес је пробо оружјем свог рођака који је блудничио са Мадијамљанком, јер је тај грех захватио цели Израиљ, па му је то урачунато у заслугу.

Али тада је још био Стари завет; а нама је владика Христос у Новом завету објавио савез љубави – да брат не осуђује брата, него да само Бог суди о гресима људи, рекавши: „Не судите, да се не би вама судило.“ А када су му довели жену ухваћену у прељуби, тада је премилостиви судија рекао: „Онај ко је без греха, нека се први баци на њу каменом.“ А затим је сам, наклонивши главу, исписивао грехе свакога од њих, и тако је одвратио убилачку руку Јудејаца. У судњи дан свако ће од Бога примити према својим заслугама. Ако ти наређујеш да брат убије брата који је сагрешио, ускоро ће се и субота празновати, и све друго што је у Старом завету, а што је Богу мрско.

Апостол Петар разбио је молитвом Симона мага зато што се лукави злотвор у присуству цара Нерона назвао сином божијим, па је зато добио од Бога примерену казну за своју велику лаж и грех. И ти, господине старче Јосифе, сачини молитву која ће учинити да земља прогута недостојне јеретике и грешнике. Али ако Бог прима на покајање јеретика и грешника, ти нећеш бити услишен. Имамо у виду разбојника који се спасао покајањем, и цариника очишћеног милосрђем, и сећамо се да је плачућој блудници било опроштено, и да ју је Бог назвао кћерју. А апостол Павле је молитвом ослепео Елима мага зато што је овај хтео да одврати проконзула од вере, а сам апостол је написао: „Био бих и анатемисан од Христа, што значи – проклет, само да се спасу моја браћа Израиљци.“ Зар не видиш, господине, да он даје душу своју да би се спасла његова заблудела браћа, а није им рекао да горе у огњу или да их земља прогута – а то су могли да добију од Бога. А Лав, господине, катански епископ везао је епитрахиљем Илиодора мага и сажегао га је, па је и другог мага, Исидора, такође сажегао молитвом пред грчким царем. А зашто ти, господине Јосифе, не искушаш своју светост? Зашто не би везао својом мантијом архимандрита Касијана, и зашто га ти не би држао свезана у огњу док не изгори? Ми би тебе, пошто изађеш из огња, сматрали за једног од она три младића  ( који не изгореше у пећи вавилонској, нап.прир.).

Схвати, господине Јосифе, да је велика разлика између Мојсија, Илије, апостола Петра и апостола Павла, а и ти си далеко до њих. Ко би од њих, господине, спознао велико Божије милосрђе, да га Он сам није показао људима, примајући грешника који се каје, исто тако и блудницу и цариника, као и оног поганог Манасију који је педесет и две године служио идолима и учинио да цео Израиљ престане да поштује законе, али је добио опроштај у тренутку свога покајања? Знаш ли, господине, колико је душа израилићанских, кривицом цара Манасије, било изгубљено током педесет и две године? Али човекољубље Божије победило је зло Манасијино: када је био заточен и окован у Вавилону, покајао се Господу, и анђео Господњи га је, сломивши бронзане окове, пренео у Јерусалим, где је проживео остатак живота у покајању. А апостол Петар је упитао Господа: „Ако брат мој греши, да ли да му опраштам седам пута на дан?“ И рече Господ: „Не само седам, него му и седамдесет седам пута опрости.“ Таква је милост Твоја, Човекољупче! Слава неисцрпној твојој штедроти, Господе, јер Ти си истински предодређен да будеш милостив и трпељив према пороцима људским: Ти волиш праведнике, а грешницима опрашташ – сада и заувек!“

Тако је било у историји Цркве. Чак и према јеретицима се не сме показивати мржња – и њима се не сме желети зло!

УЧЕЊЕ СВЕТОГ СИЛУАНА

А, ево, Свети Силуан Атонски нам каже да без љубави према непријатељима нико неће видети Господа!

Подсетимо се речи његових:„Jа сам стар човјек и близу сам смрти, и пишем истину народа ради. Дух Христов који ми је дао Господ, жели да се сви људи спасу, да сви упознају Бога. Ја сам велики грешник, но ја сам видио неизмерну љубав и милост Божију на себи. Још од малена научио сам да се молим за оне који би ме увредили. Али, иако сам волио да се молим, нисам могао да избегнем да не грешим. Али се Господ није опомињао мојих грехова, већ ми је дао да волим људе, те душа моја жели да се сви људи спасу и буду у Царству Небеском и виде славу Господњу и наслађују се љубављу његовом. По себи судим: када је Господ мене тако заволео, значи, Он и све остале грешнике воли као и мене…

Господе, дај да једино Тебе љубим! Ти си ме створио, ти си ме светим Крштењем просветлио, Ти ми опрашташ грехе и дајеш да се причешћујем пречистим Твојим Тијелом и Крвљу, Господе, дај нам покајање и смерност Твоју свету!…

Господ је дошао на земљу да би нас узнео онамо где пребива Он, Његова пречиста Мајка, Која му је на земљи послужила за наше спасење, где пребивају његови ученици и следбеници… Тамо ће бити прослављени сви они који су победили себе, који су се молили за све људе и саосећали са сваким човеком, јер су у себи имали љубав Христову, а љубав не може поднети да иједна душа пропадне….

Тамо жели да се усели душа човекова. Али у Царство Божије не може ући ништа нечисто. У њега се улази скрушена духа кроз велика страдања и многе сузе…

Господе, знам да волиш људе, али многи не осећају љубав Твоју, него лутају по свету, а мисли су њихове као облаци које ветар гони на све стране. Људи су заборавили Тебе, Творца Свога. Траже за себе слободу, а не знају да си Ти милостив и да волиш грешника који се каје и дајеш му благодат своју… Има богатих и силних који би дали много да виде Господа и Његову Пресвету Мајку, али Бог открива Себе не богатству но – смерној души! И шта ће нам новац? Вели – Спиридон је змију претворио у злато. Нама ништа није потребно осим Господа. У ЊЕМУ ЈЕ ПУНОТА ЖИВОТА. Ако нам Господ није дао да разумемо како је премудро створен свет, онда то и није тако важно за нас. Разумом се не може све појмити. Али Сам тај Творац неба и земља и свега што постоји даје нам да познамо Њега Духом Светим!

Али, онај ко не воли своје непријатеље, тај не зна Бога и сладост Духа Светог, јер нас Дух Свети учи да волимо непријатеље и да будемо милостиви према њима као према рођеној деци! Има људи који желе својим непријатељима или непријатељима Цркве пропаст и вечне муке тако мисле они који се нису научили љубави Божијој од Духа Светога, јер они који се јесу научили -проливају сузе за читав свијет. Велиш да је он зар н да треба да гори у адском огњу?! Али, питам ја тебе: ако би Бог теби дао мјесто у рају и ти из раја посматрао тог другог коме желиш страдања и муке, зар га не би пожалио, макар он и био непријатељ Цркве?! Или је, можда, срце твоје од камеиа?! Али, знај да у рају камење није потребно. Тамо су потребни смерност и љубав Христова која жали свакога!

Ко не воли непријатеље, нема у себи благодати Божије. Милостиви Господе, научи нас да се са сузама молимо за њих! О Господе, излиј Духа Светог на земљу да би те сви људи познали и наумили се љубави Твојој! Господе, Ти који си се молио за непријатеље, научи нас Духом Светим да волимо оне који нас мрзе! Господе, заповедио си нам да волимо непријатеље, али нама који смо грешни то није могућно, ако благодат Твоја није са нама! Господе, излиј на земљу своју благодат, дај свим људима да разумеју Твоју љубав и увиде да нас волиш као мати и више него мати! Јер, она може и да заборави своје дете, док Ти никад не заборављаш човека, А ЉУБАВ НИКАДА НЕ ЗАБОРАВЉА!

Милостиви Господе, обиљем милости Своје спаси нас све!

Нашој Православној Цркви дато је да Духом Светим разуме тајне Божије и њена се моћ крије у светлости њене мисли и њеноме христоликом трпљењу! Благодат је научила православну душу да се чврсто држи Господа и Његове Пречисте Мајке и радује се наш дух, сагледајући Бога Којег је познао…

Господ нас неисказано воли. Ова љубав се може осетити само кроз веру, разумом то није могућно.

Људи се, пак, препиру око вере и никада краја тим препиркама. Уствари, нема потребе да се препиремо! Треба се само молити Богу и Мајци Божијој и Господ ће нас све просветлити и убрзо ће нас просвијетлити. Многи су проучили све вере, али ипак до праве вере нису дошли. Ко смерно моли Бога да га просвијетли, томе ће Госод дати да осјети колико је велика Божија љубав. Горди људи мисле да ће све постићи умом али им Бог то неће допустити… Горда душа која се није предала Божијој вољи не може да схвати суштину ствари, она само прелази с једне мисли на другу и тако се никада не моли чистим умом и не прославља величанство Божије.

Добар човек мисли: свако ко се удаљи од истине, пропашће и зато га жалим. Они који су Духом Светим научени љубави читавог свог живота тугују за људима који ће бити осуђени и много суза проливају за народ и благодат Божија им даје да воле непријатеље. Ако немаш љубави у себи, бар се уздржи да их осуђујеш и клевећеш… Ко им се руга или их куне, јасно је да у њему живи зао дух и после смрти ићи ће тамо где су зли дуси. Нека Господ сваку душу сачува од те невоље!“

Тако каже Свети Силуан.

ЧУВАТИ СЕ ДУХА ИНКВИЗИЦИЈЕ

Заиста се треба чувати олаког анатемисања и инквизиторског духа. Свака борба у Цркви подразумева оно што је рекао Златоуст – ми се не боримо да победимо, него да придобијемо одељену браћу. Ако то не разумемо, ништа нећемо разумети. И Христос Се молио за оне који Га распињу, јер не знају шта раде.

Пишући о Светом Силуану Атонском, француски православни теолог Жан Клод Ларше вели да је светогорски старац сматрао да „неопходан услов примања Светога Духа јесте љубав према Богу и ближњем. Истина је да Свети Силуан често представља ову двојну љубав као дар Светога Духа. Сам дар већ претпоставља присуство Светога Духа, али треба подсетити да у основи такве љубави стоји синергија Бога и човека: човек најпре треба да покаже своје распложење (која изражава његову добру вољу и слободни пристанак), а Свети Дух то расположење доводи до савршенства, дајући му натприродну димензију. Преподобни Силуан нарочито инсистира на неопходности љубави према непријатељима: без тога Дух не може обитавати у човеку нити човек може осетити његову благодат.“

Време у коме живимо је време мржње и подела. Покушајмо да га превазиђемо духом љубави и разумевања, а не анатемисања.

Ако је могуће ( а могуће је у Христу ).

ПОРУКА АПОСТОЛА ПАВЛА

А ако није могуће, онда се сетимо речи апостола Павла(Гал. 5, 15): „Али ако један другога уједате и прождирете, гледајте да се међусобно не истребите.“Свети Јован Златоусти тумачи да ово није само физички сукоб, већ пре свега духовно „уједање“ – клеветама, осуђивањем и злобом, где верници једни другима рањавају душу.  Апостол нас упозорава да такво понашање води у духовно (а често и физичко) самоуништење заједнице. Ако се хришћани понашају као звери, изгубиће свој идентитет, који почува на узајамној љубави, и међусобно се истребити.  Свети Павле позива да се уместо похота тела (свађа, зависти, гнева) живи по Духу Светоме, што доноси љубав, мир и трпљење.  Ова порука је оштар укор онима који своју веру претварају у оруђе за прогон ближњих.