
Желидраг Никчевић
Истински патриоти веома се разликују од лажних. И понекад ту разлику није нимало тешко уочити.
Гледајући данас Игњата Прилепина у војничкој униформи, видимо и његовог оца од 20-21 године, кад је учествовао у првој чеченској кампањи.

Видимо и Захара који нам је прије десетак година у Андрићграду, као гост Емира Кустурице и добитник Велике награде Иво Андрић, саопштио да одлази на ратиште, у Донбас. Касније је тешко повријеђен у подметнутој експлозији. Сад је, као потпуковник, један од највећих савремених руских писаца опет у строју.
А Игњат – он ратује на првој линији, у јуришној јединици, као обичан пешадинац. Никаквих веза, никаквих повластица. Ризикује као сви остали. За Отаџбину. А зар је могло бити другачије?
