
© Sputnik / Илья Матусихис /
Јавна је тајна да је у кампању Петера Мађара упумпана огромна количина новца из Сорошеве и њој сродних фондација, као и новца из Украјине и Брисела. Многи сматрају да је то било више од половине новца који је уложен у кампању Тисе против Виктора Орбана и његовог ФИДЕС-а.
Овако политиколог Александар Павић коментарише улогу међународних невладиних организација (НВО) и њихову улогу у мађарским парламентарним изборима.
Све је заправо почело кратким постом на друштвеним мрежама Алекса Сороша, сина и наследника Џорџа Сороша на месту главног финансијера глобалистичких пројеката широм света, који је Мађарима лаконски честитао то што су, како је рекао, у своје руке поново преузели своју државу.
На овај коментар у истом тону одговорио је Илон Маск речима да је заправо Мађарску преузела Сорошева фондација. На расправу између Сороша и Маска указала је и Маргарита Симоњан, главни уредник телевизије РТ и медијске групе МИА Русија севодња, чији је део и Спутњик.
Према Павићевим речима, глобалистичке невладине организације су, уз подршку Брисела и кијевског режима, не само новцем утицале на исход парламентарних избора у Мађарској. Било је ту разних мера. Поред финансијске помоћи, Брисел је у помоћ Петеру Мађару упрегао читаву своју пропагандну машинерију, ускраћивао је Будимпешти фондове, док се Кијев побринуо да, на пример, затвори Мађарској доток нафте.
„Значи, удружила се глобалистичка дубока држава, чији је Сорош најпознатији симбол, али није једини – ту је и Брисел, Урсула фон дер Лајен, ту су разни други глобалистички кругови и њихове НВО, Украјина, која је исто њихов пројекат у потпуности – све то удружило у кампањи против Орбана и ФИДЕС-а“, наводи Павић.
У Сорошевој поруци којом поздравља Мађареву победу наводи се још да се ради и о „одлучном одбацивању корупције и страног мешања“. Сорош у том делу поруке алудира на Москву, без икаквих доказа. Током читаве кампање у Мађарској је распиривана русофобија, а кулминација је достигнута на победничком митингу, када су Мађареве присталице узвикивале „Руси напоље“, додаје Павић.
„То ће морати још да се види колико се манипулисало алгоритмима, друштвеним мрежама. То је већ устаљена ствар, као што се радило у Молдавији. Сад, Орбан је био много јачи и било је теже борити се против њега. Али они имају алгоритме, финансијске полуге којима су утицали на привреду Мађарске и створена је атмосфера да је Мађарска постала нека врста ’црне овце’ унутар ЕУ, да треба да се врати тамо где припада, а то може само ако Орбан више не буде на власти“, објашњава Павић методе манипулације организација које су подржавале Тису и Петера Мађара.
Кампања је била срачуната на просечног човека који, како Павић каже, жели нормалан живот. Људи желе смиривање ситуације, да не буду више под ударом Брисела. То што ће бити увучени у бриселске милитаристичке планове против Русије нису размишљали, нити је то стављено у први план, додаје наш саговорник.
Са друге стране, Брисел је у подршци Мађару користио и своје омиљено оружје које се зове борба против корупције. Међутим, искуство нам говори да кандидати који се залажу за антикорупцијске мере, обично нимало не заостају, а често и по корупцији превазилазе своје претходнике, истиче Павић.
„То су све биле класичне, уходане шеме које они користе, комбиновано са тиме што је Орбан ипак шеснаест година на власти. Многи су само гласали за промену и кампања их није упућивала на то шта промена заиста може да значи“, закључује Павић.