Трамп губи против Ирана па се одлучио за супермилитаризацију Америке

© fakti.rs

ИЗГЛЕДА да су Трамп и његови најближи саветници коначно закључили да је операција против Ирана била грешка. Уз једну напомену: да грешка није била сама агресија, већ потцењивање снага и ресурса потребних за успешан завршетак мисије.

Тренутно, демократе у САД – Трампови противници – миришу на шампањац и маслачак: омражени Доналд је запалио толико погрешних ватри и на домаћем и на међународном плану да би могао да отопи километре дебелог леда Гренланда. Они сматрају да је Трампов фијаско у Ирану сребрни послужавник на којем ће себи сервирати победу и на конгресним и на следећим председничким изборима.

Али, најзанимљивије је то што би они, на Трамповом месту, урадили исто.

Тренутно постоји извесна могућност да се америчке снаге повуку из Персијског залива, остављајући тражење излаза обесхрабреним нафтним монархијама. Копнена операција је такође опција, али би готово сигурно била подједнако неуспешна.

У сваком случају, Американци ће пре или касније отићи, само – да би се касније вратили.

Како је написао војно-аналитички часопис Small Wars Journal, амерички рат са Ираном „представља једну од стратешки најпогрешнијих америчких војних кампања последњих деценија“: целокупно планирање је било засновано на „опасно оптимистичним претпоставкама о крхкости Ирана“ и довело је до „вишедоменске ескалације и повећаног оптерећења ресурса“.

Bloomberg то потврђује: „На почетку операције, удари су изгледали као класична америчка кампања, али после две или три недеље, појавиле су се неочекиване напетости иако противник има војни буџет мањи од БДП-а Вермонта“.

Британски аналитички ресурс Global Geopolitics закључује: „Отпорност иранске државне машине је била значајно потцењена, а то захтева поновно претресање доктрина и планирања ресурса“.

Зато је Трамп прво затражио додатних 200 милијарди долара од Конгреса за операцију у Ирану, а ускоро ће тражити одобрење новог америчког одбрамбеног буџета.

Према новим предлозима буџета Беле куће, већ гигантски буџет од билиона долара треба да буде повећан за 40 процената – на 1,5 билион долара, што ће премашити војне трошкове свих председника САД након Другог светског рата збирно.

У међувремену, славине кроз које ће тај буџет исцурити већ се припремају.

Пре неколико недеља, Трамп је одржао затворени састанак са шест главних извођача радова за Пентагон у области одбране, на којем их је натерао да се обавежу да ће учетворостручити своју војну производњу у веома блиској будућности. Недавно су потписани и конкретни споразуми.

Трамп се већ одрекао

и „услуга“ Пам Бонди

               Boeing и Lockheed Martin закључили су семогодишње уговоре који предвиђају повећање производње ракета PAC-3 MSE за ПВО систем Patriot (са 600 до 2000 годишње), а BAE Systems и Lockheed су се обавезали на четвороструко повећање производње ПВО систем THAAD.

Lockheed Martin се такође обавезао на вишекратно повећање производње прецизних балистичких ракета PrSM.

Јасно је да је све ово далеко од кајмака за огорчене грађане САД, али за јастребове у Вашингтону то није нимало важно: они који вуку конце схватили су да им једноставно треба више ракета, граната и бомби – четири, десет, сто пута више. И, све ће бити у реду.

Штавише, донета је и одлука да се слон „једе комад по комад“, односно да се привремено напусти концепт учешћа у неколико паралелних ратних сукоба.

А да би се то постигло, свако ко и мало сумња у нови курс на супермилитаризацију мора бити уклоњен из система доношења одлука.

Након низа смена познатих личности у Трамповом кабинету (Кристи Ноем је „поднела оставку“ на место министарке за унутрашњу безбедност, а Пам Бонди на место државне тужитељке), облаци су почели да се гомилају и над главама изолациониста. Конкретно, увелико се говори о смењивању директорке Националне обавештајне службе Тулси Габард, која је раније имала гласан антиратни став а недавно је на саслушању у Конгресу потврдила да Иран није представљао очигледну претњу Сједињеним Државама.

Габард је савезник водеће антиратне личности у Трамповом тиму – потпредседника Џеј Ди Венса.

Иако сада тврди да је операција у Ирану била неопходна, сви разумеју шта је Венсов прави став.

Као и Бонди, којој је био поверен немогући задатак, и Венс је управо распоређен да  разоткрије финансијске преваре у демократским државама за шта се може на крају наћи пред „водом за стрељање“.

Сви се сећамо како су се завршиле рације против имиграције у тим државама САД.

Иако демократе сада вичу да никада неће гласати за нови војни буџет, он ће бити усвојен, као и сви остали, јер су, по питању ратних апетита, демократе и републиканци сличнији од Чака и Хака.

За Русију то значи следеће.

Имаћемо неочекиване „иранске нафтне приходе“, па се пред нама отвара прозор могућности за чијег трајања ће Американци грозничаво скупљати снагу за своју следећу авантуру, која би врло лако могла да се заврши глобалним сукобом.

Током те „музичке паузе“, САД ће вероватно смањити своје активности у Украјини до нуле (укључујући сваку материјалну и финансијску помоћ, која је, узгред речено, нестала из новог предлога буџета Пентагона) и знатно ће смањити војне испоруке Европљанима.

Русија зато мора да веома добро размисли о „јајима“ у две корпе. Украјинска треба да се подразумева, док је друга – стратешка – потребна за припрему за следећу неизбежну рунду војних тензија са колективним Западом.

Управо она треба да до часа X буде не само пуна већ – добро увршена.