Митрополит Фотије: Милош Ковић – персона нон грата
Када су демократе у 5-ом веку пре Христа штитећи своју власт и веру у паганске богове и своју идеологију, рекли да се има погубити Сократ, јер својим учењем трује омладину – то се и догоди, упркос чињеници да је био сматран једним од најмудријих и најбољих људи тога доба. Сократ је остао веран својој философији, а не демократији, власти и идеологији.
Од када сам 2017. из Далмације дошао у БиХ, то јест Републику Српску, често сам виђао натписе, што у новинама, што на интернету: “Милош Ковић – Persona non grata”, и то, ако се не варам, 12 пута у БиХ, и ево ових дана и у Хрватској, на граници, кроз коју је требао проћи само да би стигао до Бања Луке на промоцију књиге Бранислава Станковића “Тесла, Србин сам”. И онда помислиш: ко је тај човек, са каквим мачевима у рукама? А оно није, него човек са свеском и оловком у руци и књигом под мишком.
Свети владика Николај је на питање, шта ће Срби кад избије Трећи светски рат, рекао: – Они ће на изборе! И заиста је то тачно, али захваљујући нашој пословичној неслози. Ево, управо ми ових дана један човек из народа рече: – Ми Срби, док се сложимо – прође воз. Тако је било и са професором Ковићем, када су га “наши”, то јест неке његове колеге професори са Филозофском факултета нешто гонили, могуће јер се није уклапао у њихову европску перспективу, као што је код свих наших еуроносталгичара.
Кад се ови “наши” мануше професора Ковића, почеше други. Прво овде у БиХ, јер када год се Ковић требао појавити на неким трибинама или књижевним вечерима, скоро по правилу би му забрањивали долазак, зато што “представља претњу јавном поретку, унутрашњој сигурности, јавном здрављу или међународним односима једне или више држава, чланица ЕУ”, и био би проглашаван – personom non grata. А разлог је нешто друго, јер је Ковић говори истину о Другом светском рату, Јасеновцу, Јадовну, о рату 90-тих и о настављању исте такве антисрпске политике и у наше време.
Наши српски интелектуалци кроз историју су били чувари мира, слоге и јединства нашега народа, почевши од Светога Саве па скоро све до наших времена. Данас нажалост није тако, то морамо признати. Само поједини интелектуалци данас су истинске патриоте и не либе се да говоре о нашем Косову – грдном судилишту, о нашој Матици Србији, свих земаља у којима Срби живе. Они се брину и о Србима у БиХ, у Црној Гори и Македонији и читавом региону. Један од таквих интелектуалаца је свакако и професор Милош Ковић – човек кога боле ране рода његовог, али га баш зато блокирају и заустављају да не би у пресудном тренутку дошао и помогао свом народу и нашој Српској Православној Цркви.
Дај Боже да буде што више људи и интелектуалаца профила Милоша Ковића, који је српски патриота, а не партијски активиста. Професор Ковић ради на добробити српскога народа. Нажалост, тамо где је Ковић non grata, има оних из наше отаџбине којима су сва врата широм отворена и они су persona grata, јер говоре антисрпску причу и историју београдског круга двојке. Зато су радо и често виђени гости код наших комшија.
