Кирил Забелин: АНТОМИ ДОСТОЈЕВСКОГ

„Ја не могу ни да отворим уста, а да се по свим ћошковима не понавља да је Достојевски рекао ово или оно, да ће Достојевски урадити ово или оно“ — писао је Ф.М. у писму брату у освит своје магловите књижевне младости.

Прошло је скоро 200 година, а Достојевски и даље не може да отвори уста. Једни му у уста трпају злобне црностотинашке пасквиле о светој револуцији и због тога га мрзе или обожавају. Други се из тих уста наслађују душеполезним сентенцијама о васпитању патриотске омладине. Трећима је Достојевски фигура која код интелектуалца легитимише психичку напетост и суптилну неуравнотеженост као отисак других светова. Четвртима је он наставник на путевима истине и/или христољубља, и тако даље и тако даље.

Нећу овде пребројавати све типове читалаца и поштовалаца Достојевског. И сами ћете без труда додати још примера. Напоменућу само да је Достојевски постао заводљив материјал за политичко, етичко, културно-антрополошко и свако друго присвајање. Сваки читалац који себе уважава има свој џепни примерак Достојевског (или антидостојевског) и с презиром/изазовом/неповерењем гледа на оне чији се Достојевски не слаже са његовим. Овај величанствени призор може се видети ако посетите неку филозофску или књижевну конференцију, којих има на сваком кораку.

Као резултат, уместо свеобухватног Достојевског Пушкинског говора, имамо низ нејасних двојника који један другоме боголико оспоравају аутентичност. Бахтиновски оријентисани љубитељи Достојевског рећи ће – полифонија. Али то више личи на какофонију иза које као да се крије заборав писца у корист размножених двојника.

Смело тврдим да је истина Достојевског у дијалогу између различитих Достојевских, али за то је потребно изаћи из свог сопственог достојевскијанског подземља, одрећи се тамо однегованог јединог „истинитог“ лика писца.

И зато, поводом јубилеја класика, хтео бих свима нама да пожелим, ако већ не верујемо Достојевском ближњег свог, да се барем потрудимо да чујемо Достојевског оног другог. И можда, чујући Достојевског другог, боље ћемо разумети и свог, и оног Достојевског коме сви заједно, уз сво поштовање, не дозвољавамо да отвори уста.

(Телеграм канал К. Забелина; превео Ж. Никчевић)