Владимир Умељић: ПРАВО, МОРАЛ, КРИМИНАЛ

Владимир Умељић

„Према доступним информацијама, Олена Зеленска, супруга украјинског председника доводи се у везу са више страних компанија, међу којима су „Aldorante Limited“ са Кипра, „Film Heritage“ из Белизеа и „San Tomasso SRL“ из Италије, што додатно подстиче интересовање за финансијске токове повезане са украјинским државним врхом.“ (Политика, Београд, 24.03.2026.)“

Политика је бизнис, криминал је бизнис, понекад и религија, као што је Ватикан не једном у историји врло упечатљиво демонстрирао. Морал је при томе само (врло неморално) злоупотребљени, јер отуђени,  первертирани појам у служби (устима) дотичних политичара и црквених великодостојника. 

Ординарни криминалци су ту много искренији. Ординарни, јер сви горе поменути су то.

Познато је шта више да традиционалне сицилијанске мафија-фамилије поседују одређени кодекс части, који се поштује и при најгорем безакоњу, при најсуровијим обрачунима.

Одговарајући кодекс у политици (међународно право) је најкасније од краја 20. века и НАТО-агресије на остатак српских земаља нестао.

Са руске стране се чуло да немају никакав интерес да Володимир Зеленски изгуби живот, јер они намеравају да га изведу пред суд. Његови западни ментори ће наравно све учинити да до тога не дође, јер шта би све ту изашло на видело дана? 

Да ли је ЦИА заиста уложила „само“ 5 милијарди долара у Мајдански пуч? Да ли су Француска и Немачка погазиле уговоре из Минска о мирном решењу кризе „само“ да би помогле Украјини или искључиво да би нанели што већу штету Русији?

Они би дакле индиректно седели на истој оптуженичкој клупи.

Уколико се он заиста на криминални начин обогатио на злом усуду свога народа, то ће бити једна отежавајућа околност за њега, али у првој линији доказ његове кривице, битног саучествовања у смрти седмоцифреног броја младих Украјинаца и унесрећености њихових удовица и још бројније сирочади.

Но чак и ако до тога не дође, Зеленски ће до краја живота остати на оптуженичкој клупи свога народа, на стубу срама и са жигом тешког злодела, масовног страдања, које је итекако могло да се избегне, да је он (и његов клан) био иоле паметнији, храбрији, самосталнији. Да је поседовао више карактера и мање маније величине.

Да је на време схватио, да је он одговоран  свом народу а не страним луткарима.

Но нажалост није за очекивати да ти луткари, сви остали саучесници при овом тешком злочину, дакле врхунски НАТО-политичари, њихови услужни медијски хушкачи, као и нарочито безмерно обогаћени произвођачи и лиферанти оружја, заједно са својим акционарима, икада стигну пред лице правде, барем не ове земаљске. 

Није наравно у питању да су Украјинци умирали и умиру од руске руке а Руси од украјинске, али сви остали, колективни Запад, жустро су и систематски радили на томе, да до овог сукоба дође и да он што дуже траје. 

Можда ће британски Стармер, немачки Мерц и француски Макрон једног дана, међутим, шта више бити захвални мађарском Орбану и словачком Фицу, јер су блокирали нових 90 милијарди помоћи кијевском режиму, ако се испостави да би се из тог лонца и брачни пар Зеленских великодушно послужио, ко зна?

Порођајне муке новог светског поретка, који је иницирала Русија, већ сада су енормне, но надајмо се да ће човечанство коначно почети да учи из својих историјских девијација и стравичних грешака, потрудити се да их не понавља. 

Да се неће више догађати да светски моћници и њихови паладини дословце крвопијски граде своје благостање на костима и сузама беспомоћних, који су им изложени на милост и немилост. Јер „Титаник“ је већ колидирао са надмоћним глечером а ти беспомоћни су још увек затворени у потпалубљу, чија сва врата су забрављена и под оружаном стражом. 

Да ће политика престати да буде бизнис и истовремено не ретко и криминал.

И да ће међународно право, бескрупулозно погажено и стављено ван снаге од стране Запада при насилном разбијању друге Југославије на крају 20. века, поново васкрснути и заживети. Без тога се данас вероватно не би дешавали Украјина, Венецуела, Иран… а сутра по могућству Куба, можда и Гренланд…

Без права и морала се криминал, наиме, никада не може сузбијати а камоли уништити.