ВЛАДИКА БУДИМСКИ ДАНИЛО ( КРСТИЋ ): О КОМУНИЗМУ

Реч има смисао само у контексту. Реч комунија, на латинском комунио, значи заједница, кинонија на грчком. Нама је професор Новога Завета на Институту богословском Св. Сергеј у Паризу, Рус, емигрант, човек који је имао многе личне разлоге да мрзи комунизам, говорио: „Децо, треба да знате да само у историјском контексту једна реч има смисао и тако и у Новом Завету у другој глави дела Апостолских, стоји да су се први христијани одрицали личне својине, продавали своја имања и давали све Апостолима у заједничку касу. Све им је било заједничко и није било моје и твоје, зато јер су веровали да ускоро долази други долазак Христа и да се овај живот на земљи може проживети јако скромно, јер овај живот није најважнији него је само увод за онај прави, вечни. Он је говорио да има три врсте комунизма: платоновски, првохристијански и марксовски. Иста реч, а садржина речи у потпуности различита у трима употребама тих речи. Платон је био најзадртији комуниста у смислу да нема ничега приватног, да је све заједничко и да је све државно. За њега је држава, наравно, била један град, али ипак он није дозвољавао чак ни брак, ни постојање брака. То је била нека интима или нешто лично и приватно. Код њега у његовој држави постојала би једна огромна зграда где би мушкарци преноћили са женама и не би се знало ни ко је отац детету. Чим се дете роди оно је државно или општинско и одмах се предаје у вртић да би га дресирали да буде послушан управитељу државе. Код првих христијана, рекох, све је било заједничко (comunio), са очекивањем скорога краја света. Сматрали су да разорењем Јерусалима долази крај света и други долазак Христов. Први христијани нису били националисти јеврејски или јудејски, боље речено, и нису ушли у борбу са Римским царством, мислећи да је њихов Месија дошао и да они могу да успоставе своје Земаљско царство. Они су избегли из родног града и кад је било јасно да други долазак није наступио разорењем Јерусалима сваки жењени хришћанин имао је да се стара за буџет своје породице, а само вишкове од буџета да предаје апостолима и њиховим наследницима владикама као прилог за сиротињу. Тада је престао првобитни христијански комунизам у првој општини или епархији православне Цркве новозаветне у Јерусалиму. Али, тај идеал је сачуван у монаштву. Христијанско монаштво је сачувало идеал првобитне христијанске општине и првобитне христијанске парохије и епархије где је све заједничко и да нема моје и твоје. Тако да је кинонија – општежитије – монашки живот у заједници по типику Светога Пахомија, носио и сачувао тај идеал до данас. То да се човек не сме приљубити само овоземаљским стварима него да му је то довољно, да имамо, како је св. Павле рекао, јело и одело. Није уопште помињао стан и комфор, јер на истоку људи могу да живе без стана целога свога живота. Богат је само Бог и богат је човек само онај који има Бога у себи, кроз причешће, наравно. То је било главно за прве христијане. Трећи тип или злоупотреба речи комунизам је од стране једног атеисте Маркса који је тако персонификовао, олицетворио једну класу – пролетаријат, као да је то месија човечанству. То јест није Христос месија, већ једна класа. Као, они ће створити бескласно друштво и рај на земљи. И ту је главни атеизам. Значи иста реч, а потпуно друга садржина. И зато се комунизам запатио код Руса, Словена и уопште, које био дубље христијански идеалиста; то је било чак и у Етиопији. Ти народи су могли лакше да буду преварени од тих антихриста и њихових слугу да ће се створити рај на земљи, као – попови за две хиљаде година нису то успели, а ми ћемо успети. И зато су између два светска рата у Југославији и Русији почињали са, као неком, проповеди ондашњи комунисти, да је први комуниста био Исус Христос. Што је потпуна, страшна, превара и обмана, јер он је био Бог који је дошао да створи једнакост само у љубави Божијој, да одозго постоји једнакост, да Бог једнако воли све људе и генија и медиокритета и идиота. Он једнако воли и лепога и ружнога, богатог и сиромашног. Само одозго од Бога постоји једнакост. А одоздо никада је није било, нити ће је бити. Јер Бог ствара људе са различитим бројем талената. Ко је више добио талената, тај је одговорнији, тај је строжије суђен. У деветнаестом веку, наши интелектуалци, нарочито у Русији су прихватили тај марксизам и уопште лево тумачење историје, тако да су корени комунизма у лоше схваћеном хришћанству, и у оним нацијама које су биле дубоко христијанизоване. Французи, Енглези и Немци већ су одавно били велики егоисти, још од средњега века. Њихови крсташки ратови немају никакве хришћанске идеале, него су то колонијалистичка пљачкања, сем првог, који је имао идеју ослобођења Јерусалима. И у том погледу њих нико није могао да заведе тако дехристијанизоване, као Русе и остале Словене који су у себи имали топлине и несебичне љубави према суседима, према заједници и хтели су да створе нешто, мислећи да човек може сам да створи рај на земљи. Ето зашто се корени комунизма јављају у дубоко укорењеним христијанизованим Словенима.