
Зли језици су, у претходном периоду, говорили како председник Републике Србије више и не помиње Косово и Метохију и да је за њега, с обзиром на све досад потписане споразуме, али и на искушења која свакодневно српском народу приређује „ђаво са црвено-црним плаштом“ у коалицији са „скупом интереса некорисних људи вредних робије“, прича о Косову завршена. Шта се десило? Председник их је демантовао. Он не да је само поменуо Косово и Метохију у својим демагошкохумористичким егзибицијама, већ ће Србе са Косова и Метохије за неколико дана, како је најавио, дочекивати онде где их је сијасетом споразума и мудром политиком и довео – код контејнера на административном прелазу Јариње на страни централне Србије.
За то време, док се недавач Газивода, претварач зечева у вукове, уништавач у целом свету, писац бестселера који никада није објављен, чека да се пред камерама на Јарињу облизује тешећи и обећавајући Србима које ће му довести милом или силом, да му, поред дугогодишњим поигравањем са њиховом судбом, љубе скуте, тик до линије до које сада сме да присмрди некадашњи борац за Велику Србију, јављају се редом испрофилисани заобилазачи истине да похвале историјски успех Србије. Прецизношћу Дамира Микеца речено, историјски успех у истискивању Србије са Косова и Метохије.
Тако, директор Канцеларије за Косово и Метохију вели да ће 16. март бити обичан радни дан, који, такође, срећно објављује: „сазвао сам ванредну конференцију како бих саопштио да смо дошли до решења које ће омогућити несметан и нормалан рад и функционисање српских здравствених и образовних институција на КиМ“. „Докле?“ – у овом случају може да важи – докле сте омогућили несметан и нормалан рад (три месеца или још једно одлагање) и Докле ћете измамљивати киселе осмехе јефтиним манипулаторским триковима?
Поред Петковића, јавља се историчар Лука Јовановић који за „Косово онлајн“ о Закону о странцима, интеграцији здравства и просвете, датом року од три месеца за добијање личних докумената говори као о олакшању за Србе и поправљању и доприношењу бољег стања српском становништву на простору Косова и Метохије. Откад се олакшањем назива протужетак агоније, историчар са Филозофског факултета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици, није објаснио.
Члан Председништва Српске листе Игор Симић, листе чији чланови у Приштини полажу заклетве и исказују оданост Републици Косово* док друге називају „куртијевим Србима“ и издајницима, говори да је „отклоњена велика опасност за Србе на Косову и Метохији“ и да ће бити омогућено да добију документа (приштинска) како би могли нормално да живе на овим просторима. Тачно, чим Срби који су погођени Законом о странцима добију приштинска документа, косовски полицајци их неће пребијати, неће их хапсити док крену где год стигну и кад им падне на памет, неће им скидати мајице на којима ћирилицом пише „Призрен“, етнички мотивисани напади ће, у процентуалном смислу, бити као у јесење јутро, око нуле, дакле, чим буду узели косовска документа, нико од дечака неће бити упуцан док иде по бадњак за Божић, ниједна застава неће бити скинута са цркве у Липљану или Великој Хочи, ниједан литар вина српским винарима неће бити проливен, ниједна повратница у Ђаковици или у другом крају Косова и Метохије неће бити узнемиравана и малтретирана… Тачно је, Срби су добили олакшице, тешко њима.
Док је почео да цури рок од деведесет дана, примена Закона о возилима на Косову почиње 16. марта, без одлагања. Упркос најави директора косовске полиције за регион Север Ветона Ељшанија, да неће бити могуће управљати туђим возилом српских регистарских ознака, уз досад важећа овлашћења, Срби не треба да брину. Својим ће их паролама, обећањима и емотивним молбама да чувају огњиште, власти у Београду и њихова испостава Српска листа на Косову и Метохији, возати још дуго. Само што Мишку, том возачу српског народа на Косову и Метохији, неће требати повез да их два километра везаних очију вози ради доказивања свог умећа. Он и без повеза не види ништа, а одавно је, осим изузецима који не желе вожњу, доказао да уме да их воза.
Право у провалију звану “Република Косово”.