Мета је и СПЦ: Случај игумана Фотија, или, шта по новом закону чека српску цркву на КиМ

Getty © Godong / Contributor

Да ли се иза „димне завесе“ од Куртијевог закона о странцима по „европским стандардима“, намере насилног преузимања српских школа и болница на Косову и Метохији, крије још погубнија и по Србе тежа мета – директан удар на Српску православну цркву, њено свештенство и монаштво на Косову и Метохији?

Судећи по члановима закона иза ког је стала и Европска унија, одредбама да се свако ко на КиМ борави без личне карте лажне државе мора пријавити полицији а затим прибавити и боравишну дозволу, одговор је свакако – да.

Јасно је да део монаха и свештеника СПЦ на КиМ из различитих разлога немају косовске документе и да ће се сходно томе наћи на удару новог закона, мораће да се пријаве у полицију а да затим и чекају хоће ли добити боравишне дозволе. Без дозвола чека их протеривање из манастира.

У овом контексту за свештенике и монахе СПЦ на КиМ веома обесхрабрујући може бити случај протеривања игумана манастира Девина вода крај Звечана, протосинђела Фотија који је по хитном поступку, и без примене тзв. закона о странцима депортован са Косова и Метохије октобра 2023. године.

Отац Фотије рођен је 1981. године у Скопљу, а у Епархији рашко-призренској СПЦ био је од 2004. године. До 2009. служио је у манастиру Сопоћани и у Грачаници, где је провео највише времена, а те године именован је за настојатеља манастира Девина вода код Звечана, где је од тада боравио непрекинуто пуних 13 година обављајући своје монашке дужности.

Епархија рашко-призренска после протеривања монаха саопштила је да је отац Фотије „у складу са косовским законима, као држављанин Северне Македоније, као и друга свештена лица која немају косовска документа, аплицирао последњих пет година, сваке године за боравишну дозволу“.

Редовно је добијао продужење дозволе све до октобра 2023. године када је успешно положио и имиграциони тест који организује тзв. косовски МУП, али му је уместо боравишне дозволе тада, без додатних образложења, наложено да одмах напусти КиМ.

„Штавише, иако је имао одобрено боравиште од раније све до 11. новембра 2023. речено му је да одмах мора да иде у притвор и да ће бити депортован, као и да су му све раније апликације и дозволе боравка поништене и да ће његов даљи боравак бити нелегалан. У документу који му је достављен цитирани су чланови закона који се односе на ‘разлоге националне безбедности’ без навођења било какве кривичне или друге одговорности, јер отац Фотије није имао никакве проблеме те врсте“, саопштено је тада из епархије.

У крајње непријатној ситуацији притиска, монах је био принуђен да потпише документа која су му предата (текст о одбијању захтева и текст о поништењу права на даљи боравак).

„Документи су му дати на албанском и после су му преведени. После тога је био претресен са рукама на зиду и саопштено му је да ако жели да избегне притвор, после чега би свакако био без права боравка, може одмах бити депортован без званичног привођења“.

На молбу Епархије, поред представника ОЕБС-а на лице места дошао је и представник Еулекса, који је фотографисао документе, и покушавао да добије образложење о правим разлозима депортације, али му је као и оцу Фотију речено да се ради о ‘разлозима националне безбедности’ без икаквих детаља“, речено је тада из епархије.

Након што је, практично, био принуђен да пристане на депортацију, оцу Фотију је привремено одузет пасош Северне Македоније и мобилни телефон, а његово возило паркирано испред зграде је детаљно претресено, што је видео и представник Еулекса, да би затим био спроведен уз полицијску пратњу до границе са Северном Македонијом где су му враћени пасош и телефон.

Претходно, монаху је онемогућено да оде до његовог манастира и узме личне ствари и депортован је практично у року од пар сати након што му је саопштено да му се не одобрава даљи боравак.

Из Епархије тада су „о овом случају отвореног прогона на верској и националној основи, уз отворено кршење верских права“, обавестили ЕУ, Еулекс, амбасадоре земаља Kвинте, али и међународне организације које се баве заштитом верских и људских права, међутим читав случај није код назначених адреса изазвао неку реакцију нити неко веће узбуђење.

„Овим бруталним актом косовске институције су без навођења икаквог конкретног разлога онемогућили функционисање једног манастира у коме је отац Фотије служио и практично започеле отворени прогон свештенства и монашта СПЦ са Kосова и Метохије, што је неприхватљиво и вишеструко погоршава међунационалну и међуверску ситуацију на просторима Kосова и Метохије“, закључили су тада из Епархије рашко-призренске.

Претходно, отац Фотије иако стално настањен у манастиру Девина вода, имао је пријављену адресу при Епархији у Призрену, јер му је својевремено саопштено да „север Kосова није у систему’ и да не може да аплицира за косовска документа са своје адресе на којој живи“.

Историчар из Грачанице Александар Гуџић за РТ Балкан каже да ће примена новог закона у тешку ситуацију довести свештенике и монахе који нису рођени на Косову и Метохији али који годинама и деценијама живе у манастирима на КиМ.

„То ће у многоме отежати живот свештенства и монаштва Епархије рашко-призренске. Колико се тачно свештеника и монаха може наћи на удару новог закона нема процена, али свакако се ради о значајном броју за манастире ове епархије. Са друге стране, искуство нас учи да нема никакве сумње да ће Курти инсистирати на детаљној, ригидној примени закона. Све актуелне споразуме и законе који иду на штету Срба режим у Приштини је дословно спроводио па нема разлога да сада буде другачије“, каже Гуџић.

Још један проблем јесте чињеница да на Косову и Метохији живи неколико хиљада младих брачних парова, међу којима су и свештеници, код којих је један брачни друг рођен у централној Србији.

„Они не могу да среде документа, један од супружника не може да добије потребне папире, и сада су у тешкој ситуацији и они сами, може доћи до раздвајања парова, али ти брачни парови не могу да ‘легализују’ ни своју децу. Косовска администрација тим брачним паровима тражи некакве сулуде папире, сулуда документа које они не могу да прибаве у централној Србији“, речи су Гуџића.

Што се тиче монаха и свештеника и могућности да на неки начин регулишу свој статус по новом закону, Гуџић упозорава да је на Косову и Метохији невероватан правни хаос и море прописа који некада важе, некада не важе, који се тумаче на различите начине.

„Обичан човек, не мора то да буде монах, када иде да прибави неки папир редовно се суочава са ситуацијом да у једном тренутку важи једно правило, у другом – друго. То је последица и необучености администрације али и конфузије косовских прописа, закона. Када се овоме дода и дискреционо право службеника да одлучују овако или онако, онда је хаос комплетан“, каже Гуџић.

Неколико недеља пред најављену примену закона реаговала је и Епархија рашко-призренска позивом да се „прописи спроводе у складу са стандардима владавине права, недискриминације и пропорционалности“.

„Сматрамо нужним да се, пре пуне примене мера које могу произвести тешке последице, усвоје јасна административна упутства са прелазним и заштитним механизмима који ће обезбедити да студенти, наставници, здравствени радници и друга лица која су део свакодневног живота српске заједнице не буду доведени у правни вакуум“, стоји у саопштењу епархије.

Из ове епархије СПЦ навели су „да деле свакодневне бриге и потребе верника, те да са пажњом прате најаве у вези са појачаном применом прописа који уређују улазак, боравак и рад ‘страних држављана’ „.

Уз уважавање права институција да уређују питања боравка и кретања лица, у епархији наводе да се овако осетљива питања морају решавати у дијалогу са српском заједницом.

„Такође треба имати у виду да у условима дугогодишњих нерешених статусних и административних питања, као и специфичних околности живота српске заједнице, постоји оправдана бојазан да би ригидна и исхитрена примена правила, без јасног прелазног режима и без изводљивих процедура за веће групе људи, могла да доведе до несагледивих последица које не доприносе ни правној сигурности ни јавном интересу, већ напротив појачавају неизвесност и тензије“.