Фјодор Лукјанов: Tектонски удар за глобални поредак

Врховни вођа Ирана, ајатолах Али Хамнеи, мртав је, а међународни систем улази у много опаснију фазу него што су многи спремни да признају.

Можете имати било какво мишљење о Исламској Републици Иран, о њеној идеологији или владајућој елити. Постоје бројни разлози за критику, од којих су неки веома озбиљни. Ипак, једна основна чињеница остаје: Хамнеи је био легитимни поглавар државе чланице Уједињене нације, признате од стране готово целокупне међународне заједнице, и законит учесник у међународним односима. То укључује и политичке преговоре са онима који су на крају организовали напад, преговоре који су трајали практично све до тренутка избијања непријатељстава.

Намерно, циљано уништавање државног руководства од стране друге државе, као питање свесне политике, означава суштински нову фазу у светској политици. То није тек још једна епизода промене режима. Чак и у поређењу са бруталним завршетком Муамера ел Гадафија или Садама Хусеина, разлика је упадљива. Гадафи је убијен од стране либијских противника усред унутрашњег распада; Хусеин је погубљен након суђења које је спровео ирачки суд, ма колико га неко сматрао мањкавим.

Преговарање са Вашингтоном је бесмислено. Једине одрживе опције су капитулација или припрема за решење засновано на употреби силе

Случај Ирана је другачији. Он подсећа на метод који је Израел користио против руководства Хезболаха и Хамаса: директна ликвидација спољном силом, без посредника, без правног оквира и без привида некаквог унутрашњег поступка.

Оно што се овим потпуно демонтира јесу преостали механизми обуздавања у међународним односима, наслеђени из ранијих епоха. Пошто је ово урушавање било постепено, многе политичке елите ове догађаје третирају као оштре, али разумљиве манифестације геополитичког ривалства. Ипак, ту греше.

Противници Сједињене Америчке Државе имају право да извуку два јасна закључка. Прво, преговарање са Вашингтоном је бесмислено. Једине одрживе опције су капитулација или припрема за решење засновано на употреби силе. Друго, више не постоји сигурно повлачење нити ишта суштински вредно што би могло да се изгуби. У таквим околностима, сва преостала средства, било дословна или метафорична, постају легитимна.

Ови закључци ће важити без обзира на то како се догађаји у Ирану буду одвијали у наредним данима. Чак и ако се појави нека верзија „венецуеланског модела“, односно закулисни пренос власти осмишљен да задовољи све спољне актере, штета неће бити поништена. Метод је демонстриран. Механизам за насилну промену влада и њихово стављање под контролу је јавно показан.

Отпор овом моделу сада ће се учврстити, а не ослабити. Постаће одлучнији, очајнији и потенцијално разорнији. У овом контексту мало је смисла позивати се на међународно право, чак и иронично.

Аутор је главни уредник часописа „Русија у глобалној политици“

Наслов и опрема текста: Нови Стандард

Извор: RT International

Превод: Михаило Братић/Нови Стандард

Насловна фотографија: Wikimedia commons/Khamenei.ir/CC BY 4.0