Љиљана Смајловић: Афера Епстин и пороци светске елите

То је као кад загазите у псећи измет, па вам ципела заувек смрди. Британски лорд Питер Манделсон живописно је објаснио колико ће га коштати блискост са озлоглашеним Џефријем Епстином. У његовом случају, цена је губитак угледа, репутације, каријере и чланства у Дому лордова. Можда види и унутрашњост затвора јер је ипак трговао државним тајнама, али мале су шансе. Ако смо нешто сазнали из управо објављених милиона страница Епстинове преписке са првацима западне елите, то је да је то посебна каста која се држи заједно како не би висила одвојено.

То, и да су декадентни, индискретни, неморални и поткупљиви. Много воле да трачају једни друге, што им сад долази главе. Кад зла срећа стигне некога кога не воле, Американци саркастично кажу да „није могло да се деси финијој особи“. Лорду и компанији ова изрека лепо стоји. Брука је најмање што су заслужили. Плебс се наслађује, али не види се хоће ли умети да извуче неку стварну корист од скандалозних открића и шкакљивих сазнања о болестима елита.

Авганистански сафари

А ми са маргина империја, ми са рубова континената, ми из презрених нација чији лидери нису постајали чланови ексклузивног клуба, иако је Мирослав Лајчак давао све од себе? Ми којима у слободно време товаре кривицу за измишљене геноциде и лажне сафарије?

Кад рече сафари, у Епстиновим списима је мали бисер који се односи на америчког милијардера Томаса Прицкера, наследника Хајатовог ланца хотела и потомка украјинских Јевреја који су се силно обогатили доласком у Америку. Добар Епстинов познаник, и Прицкер је у прошлости јавно оптуживан за сексуално напаствовање једне од жена које су, враг ће га знати, или биле сексуално израбљиване против своје воље, или су се бавиле елитном проституцијом.

Али овог се пута није радило о женама или малолетницама. Него је Прицкер 2011. имао рођенданску жељу, а знамо како је тешко наћи поклон за човека који већ има све. Е Прицкер је пожелео нешто што нико не би смео да има, али је Прицкер могао да има јер је Прицкер познавао америчког генерала Дејвида Петреуса, команданта војних операција у Авганистану.

Милијардер је пожелео да се мало прошета по авганистанском ратишту, и пожелео је да му генерал Петреус приреди аутентичан доживљај фронта. То је постигнуто тако што је амерички генерал америчком наследнику и милијардеру обезбедио војнике и два војна хеликоптера, овај други за случај да оном првом нешто недајбоже не зафали током обиласка забачене авганистанске провинције. Пожелео је „boys with toys“, дечке са играчкама, како је сам после објаснио.

И све је испало како треба, све као заправе! Толико добро да се милијардер хвалио пријатељима, а ми за то сада знамо јер се хвалио и пријатељу Џефрију па је завршио у списима америчког Министарства правде.

Плебс се наслађује, али не види се хоће ли умети да извуче неку стварну корист од скандалозних открића о елити

То што су извели Прицкер и Петреус се иначе колоквијално назива „ратни туризам“, а могло би и сафари, зависи ко је у питању и ко против кога води пропагандни рат. Нисам посебно проверавала, али и логично би било да и амерички закони забрањују стављање војних возила, летелица, опреме и војничког особља на располагање цивилима. Који ратишта посећују због сујете и разоноде, што им се тако може.

И нисам сигурна ко је овде гори, Прицкер или Петреус, који ће после Авганистана постати директор ЦИА и са тог положаја бити смењен јер је љубавници, тј. новинарки која је о њему писала блистав извештај, одавао службене тајне.

Отворена књига

Али, као што смо рекли, елита елити очи не вади, барем док је нека руља не натера, па генералу то одавање службених тајни после није сметало у прављењу бриљантне пословне каријере у познатом инвестиционом фонду. Ено је сада виђен за јачу функцију у Трамповом Борду за мир у Палестини. Можда што мир у Палестини необично наликује рату у Авганистану.

Српској јавности је Петреус иначе познат по руководећој улози у компанији ККР, која је успешно потегла везе у Бриселу и кроз „утицај“ на Европску комисију за Телевизију Н1 издејствовала положај какав су српски медијски закони до тог „утицаја“ забрањивали, па су на „сугестију“ из Брисела овдашњи закони мењани, а Телевизија Н1 почела да емитује програм, као, из Луксембурга.

Прича о пороцима и покварености Епстинове елите је затворена, инсајдерска прича, иако су милиони њених страница за јавност постали отворена књига. Наша улога, улога остатка света, периферије империје, није ни епизодна, нема нас ни у назнакама, сем ако неки Лајчак не кандидује неку Црну Гору као могуће ново отворено ловиште, играоницу са лепим женама и малолетницама.

Нема тамо ни нас, ни обичног света са северне хемисфере. Лорд Манделсон за своје познанство са срамним господином Епстином каже, „то је као кад загазите у псећи измет, па вам ципела заувек смрди“.

Ми смо и мање од тога, не задајемо им ни толико главобоље, они на нама само остављају отиске својих стопала. Па да то једном и увидимо, и макар упокојимо лаж о бенигним силама које нас само штите од туђих малигних утицаја.

Каријера лорда Манделсона, дуго сматраног отелотворењем државника „новог доба“, овог је пута заиста завршена. Нисам сигурна колико ће се због његове, и уништених репутација његове дружине, нешто стварно променити.

Сем ако презрени на свету не прочитају отворену књигу.

Наслов, лектура и опрема текста: Нови Стандард

Извор: Euronews

Насловна фотографија: Wikimedia commons/Navin75 – Little St James Island/CC BY-SA 2.0