Желидраг Никчевић
СЛУЖБЕ НЕ МИРУЈУ
Из једне полемике: „Ваши аргументи су толико глупи и застарели да сам потпуно заборавио како се обарају.“
Отприлике тако би сваки разуман човјек могао да реагује на ове јефтино плаћене покушаје разних служби да Емира Кустурицу са Мокре Горе некако сурвају у медијско и политичко блато савремене Србије.
Или да их једноставно игнорише, јер има паметнијег посла…
Или – да ипак понови оно што је већ речено, јер су „обавештајци“ упорни и бестидни, а срамота, нажалост, заједничка…
Опет, дакле, узбуна око Емира Кустурице, једног од највећих умјетника које имамо, на помен чијег имена читава планета узвраћа – српски народ, Србија!
Имамо, а као да нећемо да имамо!
Ево шта се ту у жару политичке борбе банално и несрећно заборавља.
Далеко изнад власти и опозиције, мимо њихових профитерских и (нужно) партикуларних планова, па чак и против њихове воље, на некој мистериозној духовној узвишици ковитлају се и сабирају најдрагоцјеније, највиталније енергије овог народа – свештене, научне, умјетничке… Производећи, парадоксално, активну националну солидарност и дугорочно заједништво.
Те енергије, нематеријалне и често невидљиве, оне су, у ствари, оно што нас судбински држи на окупу.
Са те висоравни, са тог живог извора, обраћа нам се данас Емир Кустурица.
И није ту ријеч о елитизму, напротив. Уз све те златне палме и ордења, тешко је замислити саборнију, народњачкију личност од његове.
И још нешто. Ако би судбина народне заједнице зависила искључиво од новца, бизниса и трговине, од политичара и њихових присталица, живот би био много простији, тужнији и сиромашнији. Јер је новац прах, најнижи ниво моћи. Данас јесте, а сјутра га нема. Притисну дугме негдје у федералним резервама и сав ваш новац ће нестати. И ништа нећете моћи да оставите својој дјеци.
А Кустуричине чудесне грађевине, видљиве и невидљиве, а машта и љепота, а достојанство и част – остају.
То се, лакомислена браћо и сестре, не губи и не добија на изборима.
