Милош Ковић: Властима одговара склањање теме Косова из јавног дискурса

Уставни суд Босне и Херцеговине прогласио је неуставном претходну Владу Републике Српске и ван снаге ставио све њене одлуке. Какви су то сигнали? Шта данас значе слова Дејтонског споразума, и ко их не чита већ потеже ревизију историје? Каква је будућност Републике Српске, а каква је у томе улога Србије која економски вуче цео регион?

Где је место Србије у светском политичком и економском вртлогу? Шта ће донети предстојећи избори? Да ли се политичка сцена у Србији укрупњава у два блока и има ли политичке будућности за оне који у њих не уђу? Да ли поново имамо покушаје изазивања кризе на универзитетима, и какве последице то може да изазове? О овим темама у Сигналима су говорили проф. др Владимир Вулетић, социолог и проф. др Милош Ковић, историчар.

“Ако Гренланд има право на отцепљење, има и Република Српска”

На ову изјаву Милорада Додика гост емисије “Сигнали”, историчар Милош Ковић, каже:

“Мени то делује као сигнал упућен Вашингтону. Очигледно је да је Република Српска за себе отворила простор у Вашингтону као и да је то урађено уз благослов Руске Федерације. Такође, Додикова посета Израелу показује да се положај Републике Српске променио набоље, у којој мери, време ће показати. Што се тиче Уставног суда БиХ, ту видимо корошћење судских система у политичким обрачунима. То је занимљив феномен, започет у САД, у ком имате сукоб између судова и воље народа, а проширио се на цео свет. Сада главни притисак на Српску долази из Брисела и Лондона. Између Русије и Америке постоји одређено разумевање и ту се негде позиционирала Република Српска. Што се тиче Србије, чини се да се она и даље држи Европске уније, гледа у правцу Брисела, што је врло ризично. Сматрам да би и Србија требало да искористи ту “пукотину” коју користи РС, али нисам приметио да је Београд честитао Синиши Карану на победи, као ни формирање нове владе Саве Минића, а ако сам у праву, онда је то значајан сигнал и мој утисак је да се Београд ту не сналази”.

На питање о томе како се овакве вести дочекују у Републици Српској, проф. Владимир Вулетић одговара:

“Кренуо бих од шире слике и Дејтонског споразума. Ми у БиХ имамо континуирано поткопавање Дејтона, који је од стране бошњачке елите сматран обичним споразумом којим се прекида рат, док су га Срби сматрали фактички уставом. Положај Српске се стално поткопавао, а то се убрзало у последњих неколико година. То је некада била политика Запада, и Европе и Доналда Трампа. Међутим, Трамп сада корисити и Русију како би вршио притисак на Брисел те остварио своју визију будућности. Каква је то визија, не знамо. Европској унији није у интересу да се светски поредак поремети, јер је питање шта би се у том случају са њом десило. Руси гледају своја посла, гледају да заштите своју територију и своје ресурсе те покушавају да нађу савезнике где год могу у том смислу. Кинези гледају да се прилагоде ситуацији каква год она била, они немају идеју да стварају нови светски поредак, тако да једино Трамп има идеју и визију да се ствари поставе тако да Америка постане централна сила. Између Америке и Русије се успоставља одређено разумевање, Трамп оставља Путину одрешене руке, што Европу плаши на неки начин. Што се тиче западног Балкана, Република Српска једина у овој ситуацији проналази свој интерес. Када је реч о Србији, она ће и даље водити политику усмерену ка Српској, али будући да је окружена државама Европске уније, која јој је и даље највећи трговински партнер, ми не можемо да се правимо да нас је баш брига за Брисел, иако покушавамо да очувамо односе са другим великим силама. Са Москвом смо успели да одржимо добре односе, са Америком смо пропустили велику прилику због случаја “Генералштаб”, са Кином смо у добрим односима, а она је главни “залогај” за САД, а Европа ће због тог притиска такође морати одржавати добре односе са Кином… У наредних десетак година нећемо знати која ће ту стратегија односно визија будућности победити”.

Великим силама се не смеју слати негативни сигнали

“Случај Генералштаб заиста јесте оштетио односе између Србије и Вашингтона. Могуће је да је томе допринела и Европска унија, нарочито Велика Британија, која и није више ЕУ, као и Немачка, можда је њима одговарало да се тај однос наруши. Они сигурно имају одређене акције у протестима, као што их имају и у власти, али сад је питање какав је то “пакет акција”. Чињеница јесте да је дошло до хлађења односа Београда и Вашингтона. Међутим, грађани су се с правом осећали увређено: да, требало им је понудити изградњу хотела, али на овом месту – никако. То је била озбиљна грешка”, каже Ковић.

“С друге стране, великим силама се не смеју слати негативни сигнали. Ми смо опкољени. Имамо америчке трупе на својој територији, Косово је де јуре део Србије, имамо снаге НАТО пакта на територији БиХ и Републике Српске, што значи да морамо бити врло опрезни. Међутим, у неким стварима, као што је територијални интегритет – линије се не смеју прелазити. Давно је власт у Србији требало да каже да се од ње тражи компромис у вези са државном територијом. Јесте опасно супротставити се силама Запада, али требало је питаити народ шта да се ради, а не да се нуди великим силама и косовским Албанцима подела Косова и Метохије, као што се овде догодило. Значи, ми смо, у намери да будемо кооперативни, ушли у трговину државном територијом, што не да никада није радио ниједан српски државник, него то не раде савремене државе. И сад, како ће да нас гледају у Вашингтону и у којој мери да нас цене…”

Косово и Метохија – кључно питање будућности државе Србије

“Ми смо веома подељени. У нашој земљи постоји политичка острашћеност, која није добра. У целом свету иде се ка великим конфронтацијама. Уместо да размишљамо о преживљавању у таквим ситуацијама, ми се бавимо питањима корупције, независности институција, бољој будућности… све су то важне теме, али да ли су то узроци овако дубоких подела. Када је реч о узроцима оваквих подела, не може бити нико кривљи од саме власти, која креира услове, медијску слику. Одавно инсистирам на дијалогу о Косову, а никада нисам добио позив ни из једне медијске куће да се о томе разговара. А немамо важније питање од питања распарчавања државе, а за то кривим само власт. Приоритет ове земље јесте да се спречи њено распарчавање, да се избегне велики конфликт, да се сачува интегритет, да видимо да ли може да се сачува пољопривреда и фармацеутска индустрија. А постављају се питања за која мислим да су “дизајнерска”, како би се скренуло са тема као што су Косово и Метохија, Република Српска, голи опстанак у будућности. И на тим питањима се делимо”, поручује Ковић.

“Када је о Косову реч, мислим да је јасна стратегија ове власти да направи компромисно решење за регионалну стабилност. Ова власт је стално инсистирала на компромису, док се с друге стране он избегавао. Нисам никад приметио идеју да се Косово прихвати као независна држава од стране ове власти. Када је реч о поделама у Србији, не мислим да су толико дубоке. Оне су политичке. Ситуација у Србији је слична као свуда у Европи”, изјавио је Вулетић.

“Мислим да су протести и гнев грађана апсолутно оправдани. Слажем се да морамо да правимо компромис, али не можете правити компромис на рачун устава. Ако ви отворено нудите странцима и приштинским сепаратистима поделу Косова, ако ова власт кап по кап напушта Косово и Метохију, укида све институције Републике Србије тамо, а сада су на реду здравство и школство. На студенстским протестима се то не помиње, нико се не пита шта ће се десити са Универзитетом у Косовској Митровици. Мислим да овој власти одговара склањање косовске теме из јавног дискурса. Отвара се чак и “војвођанско питање”, а не враћамо се на суштинско питање распарчавања државе. Зашто су неке теме прећутане”, пита се Ковић.

Каква су очекивања од предстојећих избора

“Што се тиче предстојећих избора, и политику власти и политику студентског покрета видим као прозападну. И зато ће нам бити потребан трећи пол који ће нам поставити ова питања. За студенте је питање Косова и даље фуснота, а што се тиче власти – она распродаје Косово, смањује се чак и број жртава Јасеновца, што је распродаја жртава, распродају се природни ресурси земље… Што се студената тиче, нисам оптимиста, не видим да су кандидовали кључне теме, и зато ће бити потребан трећи пол који ће поставити права питања”, поручује Ковић.

Целу емисију можете погледати овде.

Наслов: Покрет за одбрану Косова и Метохије

(РТВ, 30.01.2026)