
© fakti.rs
„БЕЗ Русије, они су ништа – само млађи партнер Вашингтона. А са Русијом би могли да се врате у еру своје моћи.“
Овим речима стручњаци објашњавају неочекивану изјаву немачког канцелара да је „Русија европска држава“. Али, зашто је Фридрих Мерц изненада одустао од антируске пропаганде коју је Запад ширио последњих година?
Прво је француски председник Емануел Макрон говорио о потреби успостављања дијалога са Москвом „што је пре могуће“. Затим су лидери главних европских земаља изјавили да је потребно именовати некога одговорног за овај дијалог. А немачки канцелар је, ево, отишао још даље.
Изјавио је: „Ако успемо да вратимо мир и слободу у Европу, ако коначно пронађемо равнотежу у односима са нашим највећим европским суседом, наиме Русијом, ако завлада мир, ако се обезбеди слобода – ако у свему томе успемо, онда ћемо ЕУ, а и ми у Немачкој, проћи и следећи тест“.
А донедавно је Мерц био најозбиљнији јастреб Европе према Русији. Штавише, за разлику од помпезног Макрона, Мерц је своје речи поткрепљивао делима – пребацујући милијарде евра и много оружја кијевском режиму.
Сада је Мерц чак неколико пута поновио да је „Русија европска држава“. И то након четири године активног истискивања Русије из Европе. И културно (кроз мере за искорењивање руске културе), људски (блокирањем путовања руских грађана у Европу), и, наравно, економски (кроз двадесетак пакета санкција и одбијање куповине руских енергената). И, наравно, војно-политички…
Теза о Русији као „анти-Европи“, коју су промовисали Запад и кијевски режим, дала је идеолошку основу и за консолидацију Европске уније (како би се обуздала наводна руска агресија) и за вишемилијардно трошење на Украјину као упориште за „одбрану Европе од источних варвара“. И, уопште, за наводно егзистенцијалну природу европско-украјинског сукоба са Русијом.
Сада, признајући Русију као европску земљу, Мерц ефикасно позиционира овај сукоб не као судбоносну битку између добра и зла, већ као неку врсту унутаревропског конфликта. Као један од многих који су се догодили на континенту последњих векова, са пратећим унутаревропским помирењем. Чак и са савезништвима између бивших непријатеља.
Зашто се Мерц одлучио за признање које преокреће целу културу вишеслојног укидања Русије од стране ЕУ?
У суштини, немачки канцелар поткопава цео идеолошки темељ на коме се од 2022. године гради сукоб између Запада и Русије, чупајући корен антируске пропаганде ЕУ и кијевског режима. Можда је тајминг одиграо улогу, односно – то што је последњих месеци свима постало јасно да је курс на „стратешки пораз“ Русије пропао.
Можда је локација одиграла улогу. Мерц је наведено изговорио у Источној Немачкој, која је генерално прорускија од Западне Немачке. Штавише, то је упориште странке АфД, која се залаже за нормализацију руско-европских односа.
Политиколог Вадим Трухачов указује:
„Бирачима у Немачкој је потребан сигнал да рат није заувек и да постоји светло на крају тунела. Уосталом , Мерц је говорио бизнисменима који су, „укидањем Русије“, били лишени приступа јефтином руском гасу и атрактивном руском тржишту. Немачки крупни бизнис увек критикује канцелара због његове политике према Москви“.
Експерт Дмитриј Офицеров-Бељски додатно „помера завесу“:
– И геополитика је одиграла улогу. Посебно, Мерцова жеља да се супротстави стварној претњи европском суверенитету која тренутно долази из Сједињених Држава. Захтевајући да европске земље повећају издатке за одбрану, Сједињене Државе их ефикасно увлаче у рат са Русијом. Истовремено, одузимају им Гренланд, игноришући европски суверенитет. Зато Мерц сада покушава да подсети Американце да Европи овај рат није потребан, да може да склопи мир са Русима“.
Офицеров-Бељски додатно наглашава:
„Европа схвата да је њена ера завршена, да европске империје које су контролисале свет више не постоје. Истовремено, схвата и да је са Сједињеним Државама а без Русије – ништа, само млађи партнер Вашингтона. А да би се са Русијом могли вратити у еру своје моћи. Са руским енергентима, тржиштем, војском и јединственим системом колективне безбедности“.
Али, да ли је Мерц спреман да обнови односе управо на тим принципима? Да ли је остатак Европе спреман за то?
Судећи по гласовима из Велике Британије, одговор је – не. Британска министарка спољних послова Ивет Купер категорично се противи чак и почетку дијалога између Русије и Европе једноставно зато што Москва, каже она, одбија да оконча рат у Украјини под украјинским условима.
„Мислим да морамо повећати економски и војни притисак [на Русију], као и војну подршку Украјини“, изјавила је.
Они који демонизују Москву су, у најмању руку, антиевропске државе. И то се односи и на британски и на кијевски режим, који су русофобију ставили изнад судбине континента.