Митрополит Фотије: Људи који воле много да причају
Људи који воле много да причају, то сам читао у психологији, они нису сигурни у себе. То потврђује древна мудрост и библијска философија када каже, да је ћутање злато. Мени је сад кад сам болестан огроман напор да причам, као да орем док говорим. Чули сте песму о Марко Краљевићу кад он изађе пред Турке па му они кажу: – Море Марко, не ори друмова. А он им одговара: – Море Турци, не газ’те орања. Тако ти је то кад причаш овако болестан, није лако. Потребна ти је енергија. Који ћуте, они имају енергије, поготово они који тихују, који се моле. Онај који прича, није сигуран у себе и жели своју причу да наметне другима. Причао би пред Патријархом и пред Самим Господом, исту причу. Кад би више читао, можда би могао нешто и научити. Многи млади данас, имају двадесет година, а причају пред својим професорима, и пред својим оцем и мајком. Сећам се моје покојне мајке Стаје. Једном, док сам студирао теологију, дођем у Чуруг па кажем: – Мајко, што се ти не би мало више причешћивала, не само два, три пута годишње? А она ми на то рече: – Нека тебе дијете, ја сам прије тебе ишла у цркву. Ја сам на то завезао и нисам јој никад више ништа слично рекао. Да ја саветујем своју мајку, то не иде, то није природно, ни по теологији, ни по психологији, ни по вери, нити по духовности. Родитељ је мој учитељ. Он ме је родио биолошки, Господ ме је по Промислу Божијем створио, али ја имам дужност и обавезу да слушам и своје родитеље. Тако је Господ Христос био послушан Своме Оцу до Распећа на Крсту, а и Он је био Бог, Син Божији, ништа мањи од Оца. Он Га је слушао по љубави.
Кад ћутимо, можемо нешто и да научимо. Велики грчки философ, можда отац философије уопште, Сократ, је рекао: – Ја знам да ништа не знам. Данашњи би рекли: – Ја знам да све знам. Ако не знам, укључићу вештачку интелигенцију, па ћу све знати. Онда ћу ја бити бог, али не по благодати, него по гордости, јер имам све информације. Информација не значи ништа, данас имамо све у енциклопедијама и на компјутеру. Стари Грци су говорили да је знање врлина, они су значи изједначавали знање са врлином. Знање добра може имати само онај који је добар, а добар је онај који живи добро. А онај који није добар, а прича о добру, он нема појма шта је добро, јер не живи тако. Стари Грци су превазишли то схватање да је паметан и образован човек онај који влада великом количином информација. Информације из спорта, музике итд. – то је само енциклопедијско знање. То није то. Знање је истоветно са врлином добра, љубави, поштења и части. Да би знао шта је часно, мораш бити частан, шта је поштење, мораш бити поштен итд. Модерна цивилизација је кренула предгрчким путем – паганским путем. Ко зна више, он је већи мудрац. Антички Грци су били близу, рецимо код Платона име негде где он каже: – Ми можемо о космосу и човеку само толико да схватимо својим умом. Грци су већ дошли дотле да су знали да је Бог створио свет, да је Бог савршенији од нас, али нису могли да разумеју да Бог може да постане човек. Бог је за њих савршен, а творевина и материја нису, она је смртна, а Бог је бесмртан. Онда је Платон негде написао, да бисмо о Богу једино могли више знати ако би Он Сам дошао са неба на земљу и објаснио нам.
То се управо десило кад се Христос родио у Витлејему, а потом започео у Јерусалиму Своју проповед, Своје Јеванђеље. Христос је зато и дошао на земљу да објасни људима смисао живота, зашто је створио свет, откуда Бог, зашто Бог, како то да је Бог постојао пре стварања света, све нам је то Бог објаснио у Своме Јеванђељу. И онда Грци будући окренути и заинтересовани за философију и смисао живота су лако прихватили Јеванђеље. Грци су одувек били боготражитељи и није случајно да се код њих развила философија, а потом су се из философије развиле и све друге науке: биологија, физика, математика, психологија… У време када је Господ проповедао у Јерусалиму, Апостол Лука, који је био сликар иконописац, лекар, историчар, учен човек, дошао је са групом Грка у Јерусалим да би чули великог Учитеља.
И пошта је увек велика група људи окруживала Господа, Грци Му нису могли приступити, па су замолили Апостола Андреја да иде до Господа и каже Му да су дошли Грци и желе да Га виде. И Христос је тад изговорио: – Ево дође време да се прослави Син Човечији! То је значило да ће се Јеванђеље о Богочовеку Христу Спаситељу света, из области Палестине и Свете Земље, проширити по читавом свету. То ће бити вера за све људе, свих времена.
Уместо закључка
Овај текст о многоговорљивости смо почели навођењем Отаца и Учитеља Цркве, да је боље ћутати него много говорити, јер је ћутање злато, а говорење сребро, и да онај који ћути има много више шансе да нешто научи, него онај што много прича, што у данашњем свету није правило. За Старе Грке, знање је било истоветно врлини, а смисао живота задобијање врлине и добра. Задобити добро, значило је задобијање Бога. Међутим, и Грци као људи, нису били савршени па ни њихова наука није била савршена. Тек ће Господ Исус Христос, доласком у овај свет и Својим Јеванђељем, донети Реч Истине, Реч Спасења овоме свету и човеку. Отуда кажемо да је Христово Откровење – савршено Божанско Откровење, које човека са земље небу узводи, упућујући га на Тајне Царства Небеског и Тајну Вечног Живота.
